Пролазити у јутро које се буди улицама Новог у којем препознајемо чак и звук корака, и скале и раскрснице, а опет стати пред другачијом сјенком на зиду, отвореним шкурама, нечијим неочекиваним осмијехом, не значи да се познати свијет промијенио преко ноћи. Само је наш поглед другачији, отворенији за неочекивано, за изненађења. А када у познатом призору откријемо ново, када свакодневном корачању допустимо да нас изненади, када пронађемо ријечи на које смо помишљали али их још нисмо изговарали, врата која нисмо отварали, схватимо да у нашем Новом, у свему познатом можемо налазити изнова мала чуда која ће почетак дана учинити другачијим.
Добро јутро, Херцег Нови!
