У Кући нобеловца Ива Андрића синоћ је представљен роман „Ja, Chat GPT“ аутора Николе Марковића, који кроз оригиналну и духовиту причу пропитује однос човјека и вјештачке интелигенције, отварајући питања комуникације, стваралаштва и граница технологије у савременом друштву.
Марковић је казао да је идеја за роман настала из жеље да истражи судар традиционалног људског искуства са новим технологијама, које све брже мијењају начин живота, рада и размишљања.
– И ја сам желио сам да експериментишем и видим како човјек и вјештачка интелигенција заједно функционишу у нечему што је једно од најузвишенијих људских стваралачких чинова. Моја генерација можда неће имати одговоре на све изазове које доноси вјештачка интелигенција, али вјерујем да може поставити права питања о односу човјека и овог новог алата – рекао је Марковић.
Он сматра да је вјештачка интелигенција само још једна технолошка прекретница у историји човјечанства, попут штампарије или интернета.
– Вјештачка интелигенција је алат који је човјек створио. Она не нуди истину, већ могућности и различите верзије. Човјек је тај који бира правац, доноси одлуке и сноси одговорност за начин на који ће тај алат користити, поручио је аутор.
О књизи је говорио и књижевник Александар Ћуковић, који је упозорио да савремено друштво све више потискује културу читања.
– Плашим се за будућност књиге и читаоца. Живимо у времену брзине и инстант информација, а нове генерације, одрастајући уз вјештачку интелигенцију, све теже проналазе пут до љепоте књиге на коју су старије генерације навикле, рекао је Ћуковић.
Говорећи о односу човјека и машине, истакао је да вјештачка интелигенција може симулирати многе људске способности, али да не може допријети до онога што човјека суштински одређује.
– Поље душе остаје простор у који вјештачка интелигенција не може заћи. Зато је важно да се окрећемо једни другима, да градимо људске односе, његујемо хуманост и духовност, јер без тога ризикујемо да изгубимо оно најважније, поручио је Ћуковић.
Роман „Ja, Chat GPT“ кроз књижевну форму отвара актуелна питања о улози вјештачке интелигенције у свакодневном животу и подсјећа да ће будући однос човјека и технологије прије свега зависити од одлука које доноси сам човјек.
