Законодавни одбор Скупштине Црне Горе усвојио је данас већином гласова Предлог закона о измјенама и допунама Закона о морском добру, који су поднијели посланици Амер Смаиловић, Мехмед Зенка, Артан Чоби, Момчило Лековић и Илир Чапуни. Генерална секретарка Заједнице општина Црне Горе Мишела Манојловић подсјетила је чланове Одбора да је Заједница општина још 2023. године, у име шест приморских општина, упутила иницијативу за измјене и допуне Закона о морском добру, Закона о планирању простора и изградњи објеката и Закона о лукама, са циљем да се управљање морским добром врати у надлежност општина, саопштено је из Заједнице општина Црне Горе.
Како је навела, иако су се у међувремену поједине околности промијениле усљед измјена наведених закона, питање управљања морским добром остало је неријешено. Зато усвајање Предлога закона на сједници Законодавног одбора представља важан корак ка испуњавању не само захтјева приморских општина, већ и препорука Конгреса локалних и регионалних власти Савјета Европе, који прати примјену Европске повеље о локалној самоуправи у Црној Гори.
Манојловић је подсјетила да је у Извјештају о Мониторингу примјене Европске повеље о локалној самоуправи из 2024. године Конгрес констатовао да од 1992. године ЈП за управљање морским добром управља највреднијим ресурсима приморских општина – обалом и плажама, при чему су границе морског добра различите у свакој општини и директно утичу на планирање простора, опорезивање и могућности локалног развоја.
Конгрес је оцијенио да је овакав модел довео до централизованог управљања обалом, без одговарајућих компензационих механизама за општине које током туристичке сезоне сносе највећи терет повећаног броја становника и корисника простора.
Манојловић је истакла да Конгрес локалних и регионалних власти Савјета Европе редовно припрема извјештаје о стању локалне демократије у државама чланицама и прати примјену Европске повеље о локалној самоуправи. У том контексту, након Мониторинга из 2024. године, припремљен је и Постмониторинг извјештај за Црну Гору, који је упућен Влади Црне Горе и чије се усвајање очекује у наредном периоду. И у том документу препоручује се да се локалним властима омогући управљање значајним дијелом јавних послова на сопствену одговорност и у интересу локалног становништва.
Подсјетила је и да је према Закону о морском добру из 1978. године, који је био у примјени до 1992. године, управљање морским добром било у надлежности приморских општина, док је од 1992. године успостављен потпуно централизован модел управљања. Враћање дијела надлежности општинама у погледу управљања овим ресурсом, уз јасно дефинисану подјелу послова између државног и локалног нивоа, било би у складу са принципима Европске повеље о локалној самоуправи, препорукама Конгреса Савјета Европе, али и праксом бројних држава региона.
Како је закључила Манојловић, усвајање Предлога закона на Законодавном одбору представља значајан искорак и добру основу за наставак дијалога између Владе, Скупштине, приморских општина и Заједнице општина. Изразила је очекивање да ће се кроз даљи законодавни поступак доћи до коначног рјешења које ће бити резултат партнерског дијалога и уважавања интереса државе и локалних самоуправа, у складу са европским стандардима локалне демократије.
