Улазак морских паса у Јадран природна је појава која не би требало да изазива панику, поручује научник из Института за биологију мора, др Александар Јоксимовић, кога смо контактирали након што је на шест наутичких миља удаљености од обале, близу уласка у Бококоторски залив, рибар из Котора снимио ајкулу а снимак се затим ширио друштвеним мрежама.
Уз придржавање основних сигурносних правила, суживот са овим фасцинантним предаторима остаје сигуран за људе, тврди др Јоксимовић.
-Ријеч је о мако ајкули која у посљедње вријеме улази у Јадранско море. Нема евидентираних напада на људе, тако да мјеста паници нема. Ово је ипак далеко од обале колико сам ја схватио негде на шест наутичких миља. Ајкуле живе у Јадранском мору, у океанима, у морима. То је њихов животни простор. Не знам зашто толико панике и толико, да кажемо, медијске сензације око тога кад се види неки морски пас. То вам је као кад видите голуба, као кад видите делфина, врсте које ту живе. Конкретно, морски пси су у мору 400 милиона година. Мислим да би требало да се запитамо шта ми ту заправо радимо и да ли ми реметимо њихов мир и њихово животно станиште. Заиста, напади ајкула на људе, посебно у Јадранском мору, су врло ријетки. Погледајте само колико људи страда у саобраћају, колико људи страда од убода пчеле и других напада животиња, тако да су ајкуле заиста негдје скоро на посљедњем мјесту, ако ја могу то да кажем, рекао је др Јоксимовић.
Објашњава да је мако ајкула врста која преферира топлија мора.
-Међутим, како имамо тренд загријавања Јадранског мора, односно повећања глобалне температуре Јадрана, посебно у површинском дијелу, она је наравно нашла свој нови ареал. Као и остале врсте, нашла је своје станиште и чешће се примјећује у Јадрану. Ми смо раније обратили много више пажње на модруља који је ту присутан и који заиста представља једну грациозну врсту морског пса. Он је чак истраживан такође од стране колеге Илије Ћетковића кроз један пројект, а сама чињеница да су сви морски пси на листи заштићених и угрожених врста, дакле само по себи довољно говори колико смо ми нарушили њихов екосистем и колико су оне заправо рањиве врсте, објашњава др Јоксимовић.
Сусрет са било којом морском животињом, па и већом рибом, признаје др Јоксимовић, није пријатан јер морска вода није животни простор људи.
-Ми смо ту спори, неоријентисани. Врло слабо можемо да се крећемо, односно пливамо кроз воду. Нисмо пливачи, што би рекли. За мако ајкулу иначе је познато да је једна од најбржих ајкула, односно морских паса и да може достићи брзину чак између 60 и 70 километара на час. Тако да дефинитивно кажем наш боравак у мору је увек скопчан са неким ризицима, јер се веома слабо сналазимо у том простору. Наглашавам, нема мјеста паници, али просто поштујмо правила. Не отискујмо се далеко од обале. Наравно, туристи и купачи нек се држе оних означених мјеста за купање које су ограничене бовама, поручује наш саговорник и истиче да су се напади који су се дешавали у прошлости, дешавали на двадесет и више миља од обале.
Дакле, око оних хрватских острва који су најизолованија у отвореном мору. Тако да дефинитивно у тој морској тишини сваки наш покрет изазива пажњу свих предатора који су око нас, па и морских паса, закључује др Јоксимовић, који се за РТХН јавио са истраживања које са колегом Илијом Ћетковићем ради код Рта Калафат, односно Секе Албанезе, која се налази у близини Бигова.
