Служба за хитну медицинску помоћ у свим градовима Црне Горе суочава се са дефицитом љекара специјалиста. У Херцег Новом тренутно раде три стално запослена љекара, уз докторицу која је на специјализацији, док ће још један специјалиста почети са радом 23. јула. Служба располаже са два санитетска возила, али нема довољно професионалних возача.
Како је за РТХН казао директор Завода за хитну медицинску помоћ, др Вук Никовић, недостатак љекарског кадра препознат је као регионални и европски проблем који директно утиче и на Црну Гору.
Према његовим ријечима, хитна медицинска помоћ постоји искључиво за угрожен срчани рад, дисање и искомпромитовано стање свијести и саобраћајни трауматизам.
– Проблематика недостатка љекара је нешто што је, нажалост, наслијеђено и што сада покушавамо да ријешимо тако што ћемо у Херцег Нови довести љекаре који су добили специјализације. Јутрос сам разговарао са колегом доктором Вулићем, који је положио специјалистички испит из интерне медицине и добио специјализацију из хитне медицинске помоћи у Херцег Новом. Он почиње да ради 23. јула. Једног љекара шаљемо из Подгорице, тако да су тренутно у јединици стално запослена три љекара, док би докторица која је на специјализацији требало до Нове године да положи специјалистички испит из ургентне медицине – казао је Никовић.
Тренутни притисак на систем посебно је изражен током викенда, када домови здравља не раде, па се у Службу хитне помоћи често упућују и пацијенти који нијесу хитни случајеви. Због тога је планирано увођење новог протокола за кућне посјете, како би ресурси били усмјерени првенствено на животно угрожене пацијенте и смањило оптерећење љекара у смјенама.
Никовић истиче да је Хитна помоћ у Херцег Новом функционална упркос отежаним условима, али да је неопходна боља координација са Домом здравља.
– Услови јесу отежани, запослени имају доста посла. Ту постоји и Дом здравља, као примарни ниво здравствене заштите, који би требало да збрине пацијенте који припадају том нивоу, јер доста њих који нису за хитну помоћ заврше управо у нашој служби. Добићемо једног љекара, до Нове године и другог, али за све је потребно вријеме. Систем је наслијеђен, није постојала стратегија како ће се одвијати рад у јединицама, посебно на приморју. Сада, као менаџер установе, имам стратегију, али за реализацију је потребно вријеме и надам се да ћемо проблеме ускоро превазићи – истакао је Никовић.
Када је ријеч о санитетским возилима, директор Завода наводи да Служба у Херцег Новом располаже са два возила, али да постоји дефицит професионалних возача, чија је позиција законски укинута 2010. године.
– Санитетско возило не може возити било ко. Потребна је одређена едукација, јер то није исто као управљање обичним возилом Б категорије. У наредном периоду вјероватно ћемо разматрати и концепт парамедика, односно другачији модел пружања услуга хитне медицинске помоћи на територији цијеле државе. За сада, херцегновска Хитна помоћ има два возила и процјењујемо да би већи број у овом тренутку био неоправдан – појаснио је Никовић.
Завод за хитну медицинску помоћ дјелује на територији цијеле Црне Горе и располаже са више од 50 релативно нових возила у возном парку. Јединице из Херцег Новог, Котора, Будве и Никшића биле су ангажоване и током интервенције на Липцима, након тешке саобраћајне несреће у којој је једна особа изгубила живот.
Никовић је казао да је Служба хитне медицинске помоћи, већ сат након пријаве удеса из Оперативно-комуникационог центра, збринула прве пацијенте у Специјалној болници „Васо Ћуковић“ у Рисну, уз значајну подршку припадника служби заштите из Тивта, Котора и Херцег Новог.
