39. Филмски фестивал у Херцег Новом: Жири такмичарског програма документарног филма
Редитељка и глумица Пегах Ахангарани (Pegah Ahangarani), редитељ Герегин Закојан (Geregin Zakoyan), фестивалска програмерка и редитељка Рада Шешић, директор фотографије Милош Јаћимовић и новинар Никола Марковић чланови су жирија такмичарског програма документарног филма 39. Филмског фестивала Херцег Нови – Монтенегро филм фестивала (Montenegro Film Festival).
Пегах Ахангарани (Pegah Ahangarani)
Пегах Ахангарани (Pegah Ahangarani) је награђивана иранска редитељка и глумица. Њен документарни филм „Пробе за револуцију” био је у званичној селекцији овогодишњег Канског филмског фестивала, гдје је имао свјетску премијеру и освојио награду Златно око за најбољи документарни филм.
Рођена је у Ирану 1984. године, тренутно живи и ради у Лондону, а њена каријера траје више од три деценије. Као редитељка потписује документарне филмове „Покушавам да се сјетим“ (Trying to Remember, IDFA 2021), „Мој отац“ (My Father, IDFA 2023), „Док умирем“ (While I Am Dying, IDFA 2025), као и филмове „Дијете војник“ (Child Soldier, BBC World, 2024) и „Таранех“ (Taraneh, BBC World, 2025).
Њени краткометражни филмови наишли су на изузетне критике и приказани су на бројним значајним међународним фестивалима, међу којима су Hot Docs, Busan, IDA Documentary Awards и Melbourne International Film Festival. Добитница је награда на фестивалима Dokufest (2021), Busan (2021), Porto Femme International Film Festival (2023, Gold Frame), IDFA (2023), Short Focus London Film Festival (2024) и Florence Short Film Festival (2024). Њени радови објављивани су и у часопису The New Yorker.
Герегин Закојан (Geregin Zakoyan)
Герегин Закојан (Geregin Zakoyan) је јерменски филмски историчар и теоретичар, сценариста, продуцент и редитељ документарних филмова, оснивач Јерменске кинотеке и фестивала Apricot Tree.
Рођен 1947. године, Закојан је доктор наука и професор на Руско-јерменском (Словенском) универзитету. Оснивач је и предсједник НВО Filmadaran, као и оснивач и умјетнички директор Међународног фестивала документарног филма Apricot Tree.
Аутор је књига: „Јерменска нијема кинематографија“, „Језик и филм“, „Иза нестајања“, „Боја нара: документарна историја филма“, „С. Параџанов: писма из затвора“, „Јерменска кинематографија: материјали и документи (1909–1936)“, „Јерменска кинематографија: материјали и документи (1937–1957)“, „С. Параџанов: интермецо“.
Његова филмска остварења укључују: „Мигнор“ (Mignor), „Умјетност затвора“ (The Art of Prison), „Кајаран: метаморфоза камена“ (Kajaran: Metamorphosis of Stone), „Патараг: јерменска литургија“ (Patarag: Armenian Liturgy), „Хамо Бекназаријан: монолог“ (Hamo Beknazarian: Monologue), „Сергеј Параџанов: монолог“ (Sergei Parajanov: Monologue), „Господе, дај нам слободу“, „Ајруџи“ (Ayrudzi), „Оптужен за самоубиство“, „Андреј Бели: Јерменија“ (Andrei Bely: Armenia), „Мон Рајхсхофен“ (Mon Reichshoffen) и „Дебед“ (Debed).
Члан је Савеза сниматеља Јерменије, SACD-а (Друштво драмских аутора и композитора, Француска) и FIPRESCI-ја (Међународна федерација филмских критичара).
Рада Шешић
Рада Шешић је фестивалска програмерка, предавачица, критичарка и редитељка, дугогодишња селекторка најзначајнијег фестивала документарног филма у свијету IDFA, селекторка Документарног програма на Sarajevo Film Festival.
Рођена је у бившој Југославији, а тренутно живи и ради у Утрехту, Холандија. Више од двије деценије сарађивала је са IDFA Amsterdam на различитим позицијама, укључујући рад у селекционој комисији, те као селекторка за IDFA Fund, као и координацију свих жирија. Већ 20 година је селекторка документарног програма на Sarajevo Film Festival, гдје је суоснивачица Docu Rough Cut Boutique. Учествује у селекцији пројеката за Doha Film Institute, у Италији је умјетничка директорка програма Last Stop Trieste у оквиру WEMW, као и селекторка документарног програма на Фестивалу у Трсту, а током двије деценије је била селекторка за јужноазијску кинематографију на IFF Rotterdam.
Предаје на мастер студијама филма на Холандској филмској и телевизијској академији у Амстердаму, а предавала је и на Холандском институту за филмско образовање (NIF). Једна је од оснивача фестивала Eastern Neighbours Film Festival у Хагу, гдје је 15 година била умјетничка директорка. Предавала је један триместар на факултету Srishti у Бангалору, те била гостујућа предавачица на бројним филмским школама у Европи, Америци и Азији.
Након што је радила као асистенткиња режије на играним филмовима и режирала неколико документарних филмова у босанској продукцији прије рата у бившој Југославији деведесетих година, у Холандији је режирала четири документарна и један плесни филм. Њени филмови приказивани су на око 60 фестивала и награђивани широм Европе, Азије и САД-а, укључујући Room Without a View (1997), Soske (2001), In Whitest Solitude (2001) и The Way to School (2007). Један од њених филмова био је приказан и данас се налази у колекцији Музеја модерне умјетности (MoMA) у Њујорку.
Рада је чланица NETPAC-а и European Film Academy, у оквиру које је била у жирију за документарне филмове 2020. и 2021. године, а 2022. и у селекционој комисији. Била је чланица жирија на око 50 међународних фестивала.
Милош Јаћимовић
Милош Јаћимовић је српски директор фотографије чији је филм о Институту Игало „Залазак“ освојио главну награду на овогодишњем фестивалу документарног филма Beldocs. Ради на релацији Њујорк – Југоисточна Европа.
Међу његовим скоријим остварењима је филм „Након љета“ (2024), у режији добитника Оскара Даниса Тановића, који је свјетску премијеру имао као филм отварања 30. Sarajevo Film Festival. Био је директор фотографије филма „Стриц“ (2022), у режији Давида Капца и Андрије Мардешића, добитника Специјалне награде жирија програма Proxima на Међународном филмском фестивалу у Карловим Варима. Његова сарадња с редитељем Иваном Икићем обухвата филм „Оаза“ (2020), који је премијерно приказан у програму Giornate degli Autori Венецијанског филмског фестивала, освојио награду Europa Cinemas Label и био званични кандидат Србије за Оскара, као и филм „Варвари“ (2014), који је премијерно приказан на фестивалу у Карловим Варима.
Његов први дугометражни играни филм као директора фотографије био је „Тилва Рош“ (2010), у режији Николе Лежаића, добитник награде Срце Сарајева за најбољи филм и номинован за награду Европске филмске академије за европско откриће године. Његов редитељски дугометражни првјенац је филм „Залазак“.
Јаћимовић је добитник више признања за камеру, међу којима су награда за најбољу фотографију Српске асоцијације сниматеља за филм „Оаза“, награда истог удружења за филм „Стриц“ у категорији мањинске копродукције дугометражног играног филма, награда за најбољу фотографију на фестивалу SEEfest у Лос Анђелесу за филм Borders, Raindrops, годишња награда Града Београда за филмско стваралаштво за „Тилва Рош“, као и Специјална награда жирија за фотографију на Међународном фестивалу филмских сниматеља Браћа Манаки за филм Nylon Dressed Ground.
Студирао је камеру на Факултету драмских умјетности у Београду, а као предавач и ментор радио је са студентима филма и младим ауторима кроз Sarajevo Talent Campus, мастерклас у организацији Српске асоцијације сниматеља, као и гостујућа предавања на NYU Tisch School of the Arts и The New School for Social Research у Њујорку.
Никола Марковић
Никола Марковић је дугогодишњи новинар, уредник, публициста и књижевник, директор Радио-телевизије Никшић.
Рођен је у Никшићу 1972. године. Дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета Црне Горе у Никшићу.
У вишедеценијској успјешној новинарској каријери уређивао је дневни лист „Дан”, студентски часопис „Index”, емисију „Семестар” на РТЦГ, а био је и дописник београдског „Svedoka” и „Telegrafa” из Црне Горе. Од 2012. до 2021. године обављао је функцију предсједника Владине комисије за праћење истрага напада на новинаре, а био је и члан Радне групе OEBS-а у Бечу за саморегулацију медија, као и радне групе за медијско законодавство. Учесник је бројних панела, округлих столова, предавања и научних и стручних скупова у земљи и иностранству и сматра се једним од најзначајнијих медијских професионалаца у Црној Гори. Више година био је стручни сарадник у практичној настави на Факултету политичких наука Универзитета Црне Горе.
Аутор је књига „Мафија не прашта“ (публицистика, 2005) и „Ја, Chat GPT“ (роман, 2025), приређивач је књиге „Уби ме прејака ријеч“ (публицистика, 2006), као и рецензент и уредник бројних књижевних издања и едиција.
Добитник је Међународне књижевне награде „Марко Миљанов“ Удружења књижевника Црне Горе, Награде за животно дјело „Вељко Влаховић” Удружења новинара Црне Горе, Специјалног признања за истраживачко новинарство Европске уније Investigative Journalism Awards in the Western Balkans and Turkey, Награде ослобођења Никшића „18. септембар”, као и Награде Асоцијације менаџера Црне Горе за најбољег менаџера у 2025. години у државним предузећима у Црној Гори. Покретач је бројних образовних, научних и културних емисија, пројеката и програма у црногорским медијима. Живи, ради и ствара у Горњем Загарачу и Никшићу.
39. издање Филмског фестивала Херцег Нови – Montenegro Film Festivalа биће одржано од 22. до 28. августа, на више локација у Херцег Новом, под слоганом „Све боје филма“.
Све актуелности о програму, филмовима и гостима можете пратити на званичним страницама Фестивала:
