Један поздрав овог љета без дилеме дугујемо галебовима. Великим бијелим господарима висина, који се понекад учине старијим од ове обале, а опет су увијек млади, снажни и слободни. Галебовима који не припадају сасвим ни копну нити мору, већ неком међупростору у којем их срећемо радознале, храбре, гласне, елегантне, понекад кад су у потрази за храном дрске, али увијек своје. Чини се да такви нису баш спремни да се вежу за један предио, али откако су невољно напустили Мамулу, ту су, у граду, по крововима, стално окренути истом хоризонту. Препознајемо то и код људи, и када мијењају обале, градове и адресе, увијек чувају поглед према мјесту којем се, макар у мислима, изнова враћају, као што се враћају у овај град.
Добро јутро, Херцег Нови!
