Након вишесатне и на моменте жучне расправе у наставку 9. редовне сједнице СО Херцег Нови, усвојен је Предлог закона о усвајању годишњег извјештај о раду са финансијским извјештајем Агенције за заштиту и развој Орјена за 2025. годину.
Одборници Новске листе, Европског савеза и Отворене Боке критиковали су извјештај оцјењујући га лошим, посебно апострофирајући финансијски биланс.
Директор Агенције за развој и заштиту Орјена, Предраг Спасојевић казао је да су Извјештај о раду Агенције за 2025. годину доминантно сачинили запослени, будући да је до смјене директора дошло крајем године. Како је навео, запосленима је оставио пуну слободу да извјештај сами конципирају, имајући у виду околности у којима је настајао.
Спасојевић је казао да је у децембру када је преузео дужност затекао јако запуштену инфраструктуру и бројне неправилности у документацији.
-За поједине људе је сваког мјесеца уписивано преко 40 прековремених сати, покренуо сам дисциплински поступак којим је утврђено да је било је лажирање порековремених сати, та особа је добила прекид радног односа и поднесена је кривична пријава, која је проширена и против бившег директора. Касније сам пописом утврдио мањак средстава. Након тога сам повео нови дисциплински поступак и утврдио опет да је мањак причињен на начин што је неко робу коју је набављао средствима Агенције продавао без издавања фискалног рачуна, без књижења новца и стављао паре директно у џеп. Против тог лица је покренут дисциплински поступак, добио је отказ и против њега је покренута кривична пријава, да би касније увидом у документацију видио да се то дешавало и 2024. године, и да је тај исти формирао комисију и отписао 4 000 и нешто еура средстава, лажном комисијом уз податак да је наводно истекао рок робе која је продата опет без куцања фискалних рачуна. Иначе, Авантуристички парк има два фрижидера и та 52 еура су откуцана на та два фрижидера, којим чудом не знам. Агенција је коришћена од појединих запослених уз помоћ или организацију бившег директора за пуњење приватних џепова, а посљедица тога је могуће та пријава против мене, казао је Спасојевић.
Сједници су присуствовали и мјештани подорјенских села који се противе да њихово земљиште буде у границама Парка природе Орјен.
Мјештанин Драшко Мандић казао је да би мјештанима, проширењем Парка природе Орјен, остало само власништво, али би управљање било у домену Агенције за заштиту Орјена. Додаје да је то превише јер ту земљу, како је рекао, нису добили на лутрији нити отимачином, већ да су прије 150 година уз подршку имућнијих суграђана и уз позајмљени новац из три цркве купили Каменску планину од врха Требесина до врха Субре.
-Зашто се проширују границе ми не знамо и то мени дође пет метара од куће. Не видимо никакве резултате, а посјета Орјену и Субри је неупоредиво била већа прије 30 до 50 година. Мјештани Херцег Новог најмање долазе. Више има људи са стране. Нама хоће да се узме већи дио територије. Ако ова Скупштина одлучује о проширењу Парка природе немојте то радити, оставите нам овако како је било до сада. Ми се још увијек ослањамо на аустроугарску инфраструктуру, пут на Каменом и преко Црквица је рађен у њихово вријеме, као и водовод који ми сада користимо. Обрадујте нас са таквим стварима, а за остало поштедите, рекао Мандић.
Мјештанин Раде Милошевић истакао је да немају ништа протов Агенције за изградњу и развој Орјена нити директора, већ да је проблем огромна приватна својина која је обухваћена границама Парка природе Орјен.
-Границе се шире да би се заштитиле угрожене врсте, али мунике нема, пут према Орјену је уништен и од нас не пријети опасност да нешто угрозимо. Лошом деценијском политиком, људи су масовно напустили села, срећом у Крушевицама има релативно младих који су створили породице. Али оваквим начином забране, а који се односи на другу зону, пренамјену земљишта, забрањену продају, градњу, навешће и то мало људи да оду. Границе треба да се помјере са приватних имања, казао је Милошевић.
Предсједник Скупштине Милош Коњевић казао је да Новска листа неће подржати проширење граница Парка Орјена и да ће бити уз мјештане подорјенских села.
Потпредсједник Општине Иван Отовић казао је да је Студија ревизије Парка природе Орјен започета 2023. године и да је читав процес завршен ове године и након што је добијена сагласност Агенције за заштиту животне средине Студија је послата ресорним министарствима и до данас нису добили одговор иако су слате ургенције.
-Предсједник Општине је у складу са Законом о заштити природе од 7. 12. 2024. покренуо процес утврђивања Нацрта студије ревизије заштићеног подручја и Нацрта одлуке о утврђивању граница. То нико није урадио ни из Агенције већ је то процедура. Што се тиче Општине Херцег Нови и ресорног Секретаријата за екологију у потпуности је испоштована процедура. Када министарство да позитивно мишљење онда ће Нацрт одлуке о утврђивању граница Парка бити пред одборницима, казао је Отовић и додао да Нова српска демократија неће подржати било шта задире у право приватне својине.
Одборник Демократа Зоран Лазаревић рекао је да се власништво не одузима већ ограничава на начин који мјештанима није задовољавајући.
-Подржавам да представници Општине, Скупштине и мјештани разговарају и тачно сви кажу шта ко мисли у овој причи и тако ће се проблем ријешити на задовољство свих, казао је Лазаревић.
По мишљењу одборника УРЕ Николе Радмана суштина проблема је у разним интересима.
-Једно су интереси државе и општине, а друго интереси мјештана. Ту настаје проблем и одређена манипулација од првог дана. Та регија је 2009. дефинисана као Парк природе Орјен и одређене су тачкасте границе. Секретаријат је спровео комплетну процедуру и сад се чека сагласност министарства и државне Агенције да бисмо онда као законодавни дом усвојили ту одлуку. Границе су у изради елабората одређене по парцелама да се тачно зна. У првој и другој зони нема градње, а у трећој само у оном дијелу који је усаглашен са законом. Зашто завлачите ви из власти овај народ. Агенција не може да профункционише јер се бојите губитка гласова. То је суштина, казао је Радман.
Мјештанин Новак Радовић казао је да немају ништа против Агенције нити заштите Орјена, већ начина на који су дефинисане границе Парка природе Орјен, истичући да су ¾ приватна својина.
-Значи, само је ¼ у државном или општинском власништву, што нигдје у свијету нема. Не можете на основу четвртине државног земљишта формирати Парк природе Орјен. Други проблем је што су дефинисане границе, односно три степена заштите. Рецимо, подручје Врбања је степен број 2 – забрањена је градња, а тамо је исто дефинисано да је забрањена и сјеча шуме. Шта то значи за мјештане који живе горе? Ми у својој шуми не смијемо да уберемо метар-два, пет или десет метара дрва, јер се не смије посјећи ниједна палица, него морамо платит на Грахову или у Никшићу хиљаду или двије хиљаде еура 10 метара дрва са превозом да би ми горе опстали, рекао је Радовић.
Истиче да мјештани траже да се изузме приватна својина.
-Гдје год кренете задирете у приватно и штитите уствари приватно. Ми сами знамо да штитимо своју земљу. Не треба нам држава и не треба да нам Парк природе дира у наше. Идите у државну својину и општинску земљу. Нико од нас нема ништа ни против запослених, ни против самог Парка природе Орјен. Да ли ће то бити добра одлука показаће вријеме, али 95 % мјештана, па чак можда и више, су против тога, значи не можемо нешто на силу и формирати, казао је он.
Радовић је казао и да су из Агенције за заштиту животне средине одбили све захтјеве мјештана, да се приватна својина изузме из граница Парка природе Орјен.
-Мјештани нису против Парка природе Орјен, јесу против тога да ¾ приватне земље буде у Парку природе Орјен. Понављам, ми сами знамо да штитимо своју земљу, штитили смо је и досад, нисмо је девастирали, поручио је Радовић.
На сједници је усвојен и Предлог закона о усвајању Годишњег извјештај о реализацији програма обављања комунаних дјелатности са билансом стања и успјеха ДОО Комунално стамбено Херцег Нови за 2025. године.
Наставак сједнице је сутра у 9.30 сати.
