У наставку девете редовне сједнице Скупштине општине Херцег Нови усвојен је приједлог закључка о усвајању годишњих извјештаја о реализацији програма обављања комуналних дјелатности, са билансима стања и успјеха за предузећа ДОО „Водовод и канализација“ и ДОО „Чистоћа“.
Извјештај Водовода и канализације
Током 2025. године, према ријечима в.д. директора Водовода Зорана Бијелића, евидентирано је 1.727 интервенција на водоводној мрежи, док је у 2024. години било 2.241 интервенција, што представља смањење од 514 интервенција. Оператива предузећа изградила је око три километра нових цјевовода, док је око два километра мреже измјештено и реконструисано. На канализационој мрежи забиљежено је око 12 одсто мање интервенција, а истовремено је унапријеђен и возни парк.
Бијелић је истакао да је током прошле године дошло до смањења цијене воде, односно до хармонизације цијена између привреде и физичких лица.
– Цијена је изједначена, што је довело до тога да је приход Водовода од фактурисане воде у 2025. години мањи за 64.644 еура у односу на 2024. годину. Овај тренд ће се наставити, јер је и ове године Регулаторна агенција додатно смањила цијену воде за 11 одсто. Укупна потраживања Водовода износе 1,3 милиона еура и предузеће користи сва расположива правна средства, укључујући судске поступке и извршитеље, како би се дугови наплатили – навео је Бијелић.
Одборница ГП „Идемо“, Оливера Доклестић, оцијенила је да извјештај, за разлику од претходног, има форму, али да оставља утисак да га је припремало лице које није довољно упућено у дјелатност предузећа.
Она је истакла да се у извјештају не говори о повећању ефикасности рада, те указала на разлике у броју запослених. Према њеним ријечима, према систематизацији у Водоводу је 215 запослених, док је 1. јануара 2023. године било систематизовано 164 радна мјеста, односно 182 са ангажованим уговорцима. Након припајања Друштва за изградњу водоводне и канализационе мреже, број запослених се повећао за додатних 15, што укупно износи око 230 радника.
– То се директно одражава на зараде, а радници наводе да су плате данас ниже него прије три године – казала је Доклестић.
Одборник ДПС-а Дејан Стојадиновић подсјетио је да извјештај обухвата период у којем Зоран Бијелић није био на функцији директора, али је навео да у њему ипак постоје одређене нелогичности.
Он је затражио објашњење због чега не постоји елаборат о повезивању новог водоводног система на Луштици са херцегновским водоводом, истичући да пројекти који нијесу реализовани или нису ни започети не би требало да буду представљени у извјештају.
Стојадиновић је питао са којим количинама воде Водовод располаже за предстојећу љетњу сезону, колико се очекује повећање потрошње на подручју Ривијере, те је критиковао бенцхмаркинг извјештај, оцијенивши да не приказује реално стање.
Одборник ДПС-а Владимир Косић питао је да ли се планира потпуно прикључење Херцег Новог на Регионални водовод, истичући да су се, према његовим ријечима, за то већ стекли услови.
– Да ли ће се ико сјетити да покрене иницијативу да грађани Херцег Новог престану да плаћају накнаду за Регионални водовод кроз обрачун грађевинских дозвола? Ако комплетна општина неће бити прикључена, онда нема смисла да грађани унапријед плаћају ту обавезу. Када до прикључења дође, накнаде се могу регулисати на другачији начин. Позивам на заједничку иницијативу како бисмо заштитили грађане Херцег Новог – навео је Косић.
Никола Радман из ГП УРА подржао је ову иницијативу, оцијенивши да представља значајно финансијско оптерећење за грађане.
Подршку је дао и предсједник Скупштине општине Милош Коњевић, а договорено је да се за наредну сједницу припреми заједничка иницијатива која ће бити упућена Влади Црне Горе и посланичким клубовима.
Извјештај ДОО „Чистоћа“
Представљајући извјештај о реализацији програма обављања комуналних дјелатности са билансом стања и успјеха ДОО „Чистоћа“ за 2025. годину, директор предузећа Александар Шкобаљ казао је да је претходна година била једна од успјешнијих, посебно истичући рјешавање једног од дугогодишњих социјалних питања запослених.
Он је навео да је, у сарадњи са синдикатом, представницима ромске и египћанске заједнице и НВО „Млади Роми“, предузеће ријешило проблем стамбеног збрињавања радника који су прије петнаестак година купили станове у Суторини.
– Чистоћа је успјела да измири комплетан дуг према банци, те су станови преписани на предузеће – казао је Шкобаљ.
Одборница Оливера Доклестић је, између осталог, питала за образложење неизмиреног дуга компаније „Царине“ у висини од 100 хиљада еура.
Одборница Милица Косић, која је и финансијска директорица предузећа, осврнула се на кључне финансијске показатеље, наглашавајући висок степен наплате потраживања, финансијску стабилизацију друштва и значајна улагања у модернизацију опреме и унапређење услуга.
Она је навела да је укупан приход у 2025. години износио 5,60 милиона еура, што представља раст од 7 одсто у односу на претходну годину. Фактурисано је 3,73 милиона еура, од чега је наплаћено 3,48 милиона еура. У ове резултате нијесу урачуната потраживања од Општине у износу од 1,82 милиона еура и од Морског добра од преко 270 хиљада еура, па укупни прилив износи 5,57 милиона еура. Предузеће је претходну годину завршило без кредитних задужења.
Иако је на дневном реду био извјештај за прошлу годину, одборник Мирко Мустур је, уз похвале резултатима, питао да ли предузеће има техничке капацитете да током љетње сезоне редовно пере приобални пут од Змијица до Јошица.
Директор Шкобаљ је појаснио да је до застоја у набавци опреме дошло због неуспјеха тендерске процедуре, усљед жалбе и немогућности да државна комисија засједа у законским роковима, због чега средства нијесу реализована.
Он је додао да предузеће има проблем у наплати потраживања од компаније „Царине“ због неслагања око података о смјештајним капацитетима, те да су покренути поступци принудне наплате, уз очекивање дуготрајног судског епилога.
Прање путног појаса од Зеленике до Каменера обавља се редовно, према плану, уз ангажовање једне цистерне једном седмично. Услуга кошења плажа, која је раније била бесплатна, од ове године је формализована уговорима са мјесним заједницама у вриједности од 17 хиљада еура.
Одборник Ђуро Цвјетковић похвалио је сарадњу са МЗ Баошићи, али је затражио већи број теренских радника током љетње сезоне, као и чешће прање приобалног пута.
Одборник Митар Кисјелица похвалио је сарадњу са Секретаријатом за друштвене дјелатности и међународну сарадњу, те питао за расположиву механизацију и функционалност електричне чистилице набављене прошле године.
Одборник Драгиша Делић указао је на повећање цијена услуга од чак 350 одсто, као и на недостатак контејнера у Требесинској улици.
Одборник Дејан Стојадиновић отворио је питање изградње санитарне депоније „Дубоки до“, која би, према плановима локалне управе, требало да буде изграђена између Парка природе Орјен и УНЕСЦО заштићене зоне, с обзиром да је дозвола за депонију „Тисове греде“ истекла.
Он је упозорио и на потенцијалну опасност од загађења водоизворишта Опачица, те затражио јасну стратегију рјешавања овог еколошког проблема.
Одборница Доклестић је затражила већу сигурност радника Чистоће који раде на камионима за одвоз отпада.
Директор Шкобаљ је у другом кругу одговора навео да постоји потреба за додатним радницима, посебно у рејону Баошића, због честих боловања, те да један радник често покрива више рејона.
Он је истакао да су ауто-чистилице свакодневно на терену, као и да ће од јула бити уведено двократно прање града, како би се смањиле гужве и одржао ниво хигијене током сезоне. Најавио је и набавку нове машине већег капацитета за подручје ривијере.
Повећање цијена услуга, како је навео, пратила је ревизија корисничких података, јер велики број корисника пријављује мању квадратуру објеката од стварне, док дио њих одбија достављање власничких листова, што отежава евиденцију за више од 20.000 корисника.
Додатни проблем представља постављање контејнера у насељима Немила и према Ничевићима, гдје приватни власници не дозвољавају њихово постављање на својим парцелама.
Сви радници предузећа редовно добијају љетњу и зимску опрему у складу са процјеном ризика, укључујући заштитну одјећу и обућу. На локацији Тисове греде спроведене су мјере заштите од пожара и инсталиран видеонадзор.
Дугорочно је планирано да се сав отпад из приморских општина транспортује у рециклажни центар у Никшићу (Жељезара), у складу са државним планом, иако се такво рјешење сматра логистички изазовним.
На крају, извјештај ДОО „Чистоћа“ за 2025. годину усвојен је већином гласова, уз један уздржани глас.
