Камени тротоар, улица, неколико скала, поглед на улаз у Боку који изнова одушевљава и као слика унутар те слике – два загрљена невелика стабла љуте наранче. Стоје помало усамљена као чувари заборављеног мириса сочног плода који се још назире у крошњама. Неспорно је да уносе топлину и боју у простор у коме се налазе. И једноставно маме погледе колико год пута да прођемо овим дијелом града. Вјетар их повремено покрене а оне тихо зашуморе крошњама као да траже саговорника да подржи њихов начин на који чувају њежност, свјетлост, мирис, топлину.
Добро јутро, Херцег Нови!
