У Кутима прослављен Тројичиндан: Рођендан цркве и смисао хришћанске заједнице

Празник Силаска Светог Духа на апостоле –Тројичиндан прослављен је у присуству бројних вјерника у храму посвећеном Светој Тројици у Кутима. Свету литургију служио је протојереј Обрен Шарић, уз саслужење херцегновског свештенства.

Он је у бесједи посвећеној празнику Педесетнице, односно Тројичиндану, који се слави као дан рођења Цркве Божије, нагласио значај силаска Светог Духа на апостоле, чиме је испуњено Христово обећање и утемељена заједница која кроз љубав, исповјест и свету литургију води вјернике ка вјечном животу.

– Ово је дан који нас подсећа на онај чудесни догађај у Сионској горици када је Дух Свети сишао на окупљене и сабране апостоле да би се остварило оно обећање које је Господ Исус Христос дао својим апостолима и ученицима да ће по Његовом Вазнесењу на небо да дође и да пошаље духа утјешитеља. И зато ми и читамо ону молитву у којој се каже: „Царе небески утјешитељу, душо истине“. То је Дух Свети који доноси истину и доноси и утврђује оно што је Христос запечатио својим страдањем на крсту, силаском у ад и васкрсењем из мртвих, а то је да ће човјек да побједи највећег непријатеља у животу, а то је смрт коју је опет проузроковао гријех.

Након Вазнесења, Христос није напустио човечанство, већ је послао Духа Светога да утемељи Цркву као нову заједницу Бога и људи. Апостоли су добили дар разумијевања туђих језика, чиме је започето ширење Јеванђеља по читавом свијету, казао је отац Обрен Шарић, истакавши да црква данас наставља то Христово дјело кроз света богослужења.

-Бог је створио човјека као икону и послао је сина свог да измири човјека са Богом, да измири земљу са небом кроз оваплоћеног сина свога Господа Исуса Христа, који се од Пресвете Богородице Марије родио и постао једнак нама у свему осим у гријеху. Боравивши међу нама, посвједочивши шта је оно што треба човјек да ради, којим путем треба човјек да иде, Исус Христос је утврђивао најприје своје апостоле и ученике, а онда и све оне који су га слушали, који су долазили да чују ту ријеч и да виде тога човека који је свемогућ, који људе лијечи од неизлјечивих болести, који доноси нешто ново, који је једино ново под сунцем. Зато, послије његовог Вазнесења на небо, он не оставља човека, не напушта заједницу, него им шаље Духа Светога да их утврди у вјери, да их утврди у новој заједници Бога и људи, а то је Црква Божија. Црква Божија је рођена на данашњи дан и видјели смо да су апостоли добили дарове да разумију туђе језике. Од тога дана, од тога момента, Црква се шири читавом васељеном; Јеванђеље се проповиједа читавом земљом. На сваком мјесту гдје људска нога долази и крочи, доноси се радосна вијест о Господу Исусу Христу, побједитељу смрти и избавитељу рода људскога. То је дан који је нова реалност у историји свијета и у историји ове планете. То је дан када Црква Божија креће у своју богоспасоносну мисију.

Суштина хришћанског живота је у саборности – свијести да вјерник никада није сам, јер је Бог увијек присутан тамо гдје су двоје или троје сабрани у Његово име. У тој заједници, поред Бога и анђела чувара, налазе се и браћа и сестре који су потребни једни другима, сви сабрани око Христа који их смирује у љубави.

-Саборна је наша света Црква; саборна апостолска. Саборни смо ми – гдје су, каже, двоје сабрани у моје име, ту сам и ја трећи. И велики је значај тог саборовања и схватања да ми никад нисмо сами. Никада нисмо сами јер је увијек Бог са нама и анђео наш, хранитељ и чувар кога добивамо на крштењу. Ту су наша браћа, ту су наше сестр, ту су они којима ми требамо, а ту су и они који нама требају. И сви смо сабрани око једнога који нас смири у љубави, а то је Господ Исус Христос. Да бисмо се измирили, најприје треба да се очистимо од онога што уноси немир. Немиран је онај човјек који у себи осјећа грижу савјести, а савјест је упаљена дејством гријеха и грешног човјека. Кад се савјест упали у човјеково срце долази немир, долази страх, долази стрепња, долази безнађе, а све то човјека опет удаљава од заједнице, удаљава од Цркве, удаљава од Христа. Зато сваки пут када кренемо у Свети Храм, ми треба да се преиспитамо – има ли нешто да очистимо, има ли нешто да исповједимо, имамо ли нешто да кажемо свештеницима својим? Јер је заповијеђено да све слабости и све гријехе говоримо старјешинама нашим, најприје нашим свештеницима парохијским, а онда духовницима, а онда да се молимо исповијеђени да нам то буде опроштено како бисмо могли брат брата у очи да гледамо. А ко гледа брата као брата, он га гледа и као Христа. А ако га гледа као Христа, ето радости, ето славе, ето части, ето достојанства, ето величине, поручио је отац Обрен Шарић.

У 18.00 сати ће у храму Свете Тројице у Кутима вечерњу службу саборно служити свештенство херцегновских парохија. Традиционално, након вечерње службе проћи ће свечана литија од цркве Свете Тројице до Духовног центра ”Свети Кирило и Методије” у Кутима, а другог и трећег дана празника, биће служена света литургија у овом храму у 9.00 сати.

У организацији Српске православне општине Кућанске, прослава Тројичиндана биће настављена вечерас на платоу испред Духовног центра „Свети Кирило и Методије“ концертом Николине Томашевић. Као музичка пратња наступиће професор гитаре Александар Бубања, Раде Антовски на кахону и Пјевачка група КУД “Илија Кишић“ из Зеленике. Почетак је у 20.00 сати, а улаз је слободан.

Поводом Тројичиндана служена је света литургија у цркви Светог Ђорђа на Ублима и ношена традиционална литија кроз село до цркве Свете Госпође, а храмовна слава је светим литургијама обиљежења и у храму Свете Тројице у Ратишевини и цркви Светог Николе на Крушевицама.

Силазак Светог Духа на апостоле слави се три дана: духовска недеља, понедељак и уторак, а познат је и као Тројичиндан или Тројице, јер се слави свето тројство Бога Оца, Сина и Духа Светога.

ЛЕАВЕ А РЕПЛY

Плеасе ентер yоур цоммент!
Плеасе ентер yоур наме хере