Књижевна трострука авантура Виктора Лазића, плод петнаестогодишњег истраживања света, привукла је бројне Новљане у Дворану Парк, водећи их кроз „дамаре дивљине” Кеније, залеђено срце Гренланда и међу добре душе Судана.
Књижевник и адвокат, Виктор Лазић, казао је да свако путовање мијења човјека, само праве размјере те трансформације често уочимо тек много касније.
– Путовање у Судану ми у том тренутку није било тако посебно. Тек после много година, када сам још много других ствари видео, схватио сам колико су тамо људи добри и колико ме је све то што сам видео обогатило. Прије свега, говорим о пирамидама: земља са највише пирамида на свету, 240 пирамида. Дакле, требало ми је 10 година и да тамо почне грађански рат, да се нешто у мени пробуди, да настане књига „Добре душе Судана“. Такође и за Гренланд. То је било путовање од месец дана, веома тешко, изузетно напорно кретање од једног места до другог, истакао је он.
Као изузетно значајан успјех, Лазић издваја то што је његова књига о Суматри постала дио школске лектире.
-То је књига “У срцу Суматре”, о мојим догодовштинама с Суматром, где сам имао прилике да се дружим са пиратима и пењем на вулкане. Био сам у нјиховим племенима, гдје бих издвојио племе Минангкабау, који живе гдје влада матријархат. Мушкарци чак немају право својине, све је власништво жена, мајки и супруга. Суштина свега што радим је заправо дијљење, и шта може бити лепше и драже него да знате да то што сам ја научио, сада може путем мог путописа да научи нека млада душа, казао је Лазић.
Разговор са аутором водила је професор, Светлана Градинац, која је открила да је још као дјечак знимљивости о путовањима и другим народима открио преко поштанских маркица.
– Његов отац је био филателиста, са својим сином је посматрао и анализирао поштанске марке, на којима су најчешће били знаменити људи, предјели, флора и фауна, и потом су на географској мапи или на глобусу проналазили те земље, и Виктор је тако пожелио да стигне до њих, да допутује и да их уживо открива и види, казала је Градинац.
Скидајући слојеве вера, нација и боја, увек долазимо до исте суштине: човека. По ријечима Виктора Лазића, дисати, осећати и трајати заједно је највећа вредност.
