Мањински акционар Вектра Боке, Елена Група затражила је од Привредног суда приступ јавним информацијама о финансијским токовима у стечајном поступку компаније Вектра Монтенегро: податке о купцима имовине, цијенама по којима је имовина продата, висини накнада у поступку, те документацију о потраживањима од 2,4 милиона еура..
Суд је, како наводе у саопштењу, омогућио увид само у општи елаборат о имовини, док су остали захтјеви одбијени уз образложење да тражене информације нису у посједу суда или нису дио списа.
Суд је одбио и дио захтјева који се односи на поступање Заштитника имовинско-правних односа, чиме су, како произилази из рјешења, остала затворена питања у вези са заштитом имовине и интереса државе у овом поступку.
Из Елена Групе додатно наводе да Заштитник имовинско-правних односа није пријавио потраживање државе у стечајном поступку над Вектра Монтенегро, које, према њиховим тврдњама, износи око 64 милиона еура, по основу уговора о приватизацији из 2007. године.
Тиме се, како кажу, отвара кључно питање–да ли су интереси државе у овом поступку уопште адекватно заступљени.
Елена Група у свом захтјеву указује и на сумњу да је улагање Вектра Монтенегро у Вектра Бока у износу од 2,4 милиона еура било фиктивно. Према њиховим наводима, такво улагање је могло послужити као основ за признавање потраживања и потенцијално извлачење новца.
-Суд, међутим, констатује да документација која би поткријепила та потраживања није садржана у судским списима. Поступање стечајног управника Радојица Грба додатно отвара питања. У појединим поступцима, Вектра Бока нема активног заступника пред судом, што утиче на њену могућност да учествује у споровима и штити своја права. Поставља се питање да ли су интереси стечајне масе адекватно заштићени, наведено је у саопштењу из Елена Групе.
Како истичу, комбинација недостајуће документације, одбијених захтјева и навода о непријављеним потраживањима државе указује на потенцијалне посљедице по јавне финансије.
-Уколико одређена потраживања нијесу пријављена или адекватно заступљена, такво поступање може имати директан финансијски ефекат на буџет државе.
Рјешења донијета по захтјеву Елена Групе нису дала одговоре на кључна питања, већ су отворила нова: гдје је документација о милионским потраживањима, како су она призната без уговора и фактура, да ли је држава пропустила да заштити своја потраживања и ко сноси одговорност уколико јесте, наводе из Елена Групе.
Закључују да без јасних одговора, питање одговорности остаје отворено.
