Земљотреси на нашем подручју су дубока реалност разорног дјеловања, са катастрофалним посљедицама. Нажалост, на приморју Црне Горе, овдје у Боки и у самом Херцег Новом давно смо заборавили шта је био земљотрес 15. априла 1979. и серија од 10.000 земљотреса док се тло није потпуно умирило. По УНЕСКО извјештају, на приморју је оштећено 1487 објеката а више од 100.000 људи је остало без крова над главом. Погинула је 101 особа, подсјећају из ГП „Идемооо“ и Еколошког друштва Боке.
-Данас, кад се гради више него икада, кад је узнапредовала техника електронских вјештина у пројектовању, кад свако мисли да може да се бави грађењем, по личном нахођењу, кад је планирање и пројектовање у служби инвеститора и удовољавања њиховим жељама, и без стриктних поштовања природних датости простора, кад су минимизирани слободни, неизграђени дјелови међу зградама, а животна средина сведена на одлике појединаца из власти, и уз то хроничан недостатак грађевинске инспекције, или инспекције која “не смије да види очигледно”, када се не контролише ништа од неопхопдних безбједносних параметара средине у високо ризичној IX сеизмичкој зони, добијамо ситуацију која плаши, и која нас нужно враћа у дешавања из 1979, наводе у саопштењу.
Након тог земљотреса, подсјећају, на подручју наше општине, као и цијеле Боке, УНЕСКО је био укључен у санације и реконструкције објеката, а сва наша тадашња предузећа била укључена у пројектовање: Завод за пројектовање и урбанизам, Пројек-биро и ГП “Првоборац”, а уз њих и друге фирме.
-По правилима УНЕСКО извршене су санације тврђава, школских објеката, свих сакралних објеката и објеката градитељског насљеђа у Старом граду. Архитектонска и грађевинска струка су радиле унoсно. Данас имамо омаловажавање инжењерске струке из тог времена и свих санационих радова, од стране општинске власти и њених појединаца, као опасан приступ недостојног уважавања и самохваљења, наведено је у саопштењу.
Убрзо након земљотреса започели су радови на изградњи магистралног цјевовода Плат – Херцег Нови. Новац за санацију посљедица земљотреса највећим дијелом обезбјеђивали су грађани из цијеле тадашње Југославије.
-Најдуже и највише средстава уплатио је народ Републике Србије, који је настављао да плаћа и када заједничке земље више није било, не поједини тајкуни, богаташи, него обичан, радни народ, издвајањем из својих мјесечних зарада. Стручњаци из свих тадашњих република су били уз Црну Гору да дају свој допринос у помоћи. Данас у најезди градње све је заборављено, и страхота земљотресног разарања, и шта значи IX сеизмичка зона, и не осврћемо се на мишљење сеизмолога, геолога и статичара. У краткој памети заборављамо април 1979. као велико страдање.
Оглашавамо се за опомену властима, које ничим не показују да су свјесни ризика и да својим дјеловањем у простору, својим подређивањем инвеститорима и крупном капиталу, све више погоршавају стање у простору. У памет се господо, јер природа не прашта, кад крене да наплаћује своје дугове, поручују у саопштењу из ГП „Идемооо“ и Еколошког друштва Боке Которске.
