Црногорски научници др Весна Мачић и др Александар Јоксимовић из Института за биологију мора Универзитета Црне Горе учествовали су у међународној истраживачкој експедицији на Антарктику, у сарадњи са Бугарским антарктичким институтом.
Током двомјесечног боравка на истраживачком броду и у антарктичкој бази, научници су истраживали микропластику, стање морског дна и биодиверзитет једног од најудаљенијих и најнетакнутијих дијелова планете.
Експедиција је окупила око 30 научника из десетак земаља, а циљ је био да се прикупе подаци о утицају човјека на ово осјетљиво подручје и да се допринесе глобалним истраживањима климатских промјена и загађења мора.
Како је за наш портал казао др Александар Јоксимовић, искуство боравка на Антарктику оставља снажан утисак.
-Боравак на Антарктику је сусрет са исконском дивљином и љепотом. То је искуство које човјек не може лако да сабере у неколико реченица, рекао је Јоксимовић.
Током истраживања научници су узимали узорке воде и морског дна, користећи специјалне мреже и опрему за прикупљање организама који живе у леденим водама чија је температура око један степен.
-Фасцинантно је колико је богат живот на морском дну, упркос екстремним условима. Температура мора је око један степен, али је свијет организама на дну невјероватно разноврстан и богат, објашњава Јоксимовић.
Једно од открића на крају свијета јесте присуство отпада. Током обиласка обале научници су пронашли пластичне боце, остатке рибарских мрежа и друге трагове људског дјеловања, који су до Антарктика стигли морским струјама и вјетровима са других континената.
-Мислили смо да је Антарктик потпуно нетакнут, али смо и тамо пронашли пластику и друге трагове људског отпада, каже Јоксимовић
Према ријечима Јоксимовића, то показује колико је проблем загађења глобалан и колико су сви екосистеми повезани.
Посебан утисак на чланове експедиције оставили су и сусрети са дивљим животињама. Пингвини, морске птице и морски слонови често су прилазили врло близу истраживачима, јер немају страх од људи.
-Животиње тамо немају осјећај да је човјек опасан. Пингвини су нам прилазили на свега метар удаљености, наводи Јоксимовић.
Упркос суровим условима, са температурама које су се кретале око нуле и снажним вјетровима, истраживачи кажу да је сваки тренутак на Антарктику био вриједан труда.
Др Јоксимовић истиче да је посебно поносан на чињеницу да је црногорска научна заједница била дио овако важне међународне мисије.
-Поносни смо што се црногорска застава вијорила на Антарктику и што смо могли да представљамо нашу науку на тако важној експедицији, рекао је Јоксимовић.
Резултати прикупљених узорака тек ће бити анализирани у наредном периоду, а научници очекују да ће истраживања помоћи бољем разумијевању глобалног проблема загађења пластиком и његовог утицаја на океане.
