У току је тестирање за упис дјеце у први разред основне школе, а током наредних седмица стручни тимови процјењиваће спремност најмлађих за полазак у школске клупе.
Психолог у Основној школи „Милан Вуковић“, Бојана Радовић Тербец објашњава да овај процес подразумијева процјену когнитивног, говорно-језичког, али и социјалног и емоционалног развоја дјетета, уз посебан фокус на његову способност да прати упутства, сарађује и контролише емоције.
-Процес тестирања у ствари представља процјену спремности дјетета за полазак у школу. Обавља се кроз разговор, задатке који су примјерени узрасту дјетета. Процјењујемо когнитивну спремност, говорно-језички развој, као и социјалне и емоционалне вјештине. Само тестирање траје од 30 до 40 минута, у зависности од концентрације и сарадње дјетета.
Спремност за школу не подразумијева само интелектуалну зрелост, већ и развијене социјалне и емоционалне вјештине попут пажње, сарадње и контроле емоција:
-Осим те интелектуалне спремности и зрелости, веома је битно да су нам дјеца емоционално и социјално спремна, у смислу да могу, осим што нам је битна пажња, како логички закључују и цијели тај интелектуални развој, такође нам је битно да они могу да сарађују, да сачекају свој ред, да просто могу и да контролишу своје емоције.
Дјеца се за полазак у школу не припремају посебним вјежбама, већ кроз свакодневне активности од најранијег узраста — игру, разговор, самосталност и дружење, казала је Радовић Тербец.
-Што се тиче припреме, посебна припрема не постоји. Ја бих рекла да се дјеца припремају од самог рођења. Како? Тако што кроз свакодневни разговор са дјецом, игру, затим причање прича, подстицање дјеце на самосталност, такође и укључивање дјеце у неке свакодневне породичне активности, наравно у складу са узрастом, и дружење са вршњацима. То све представља припрему дјеце за полазак у школу.
Спремно је оно дијете које може да фокусира пажњу на задатак, да прати упутства, које јасно изражава своје мисли и потребе и има одређени ниво самосталности, казала је Радовић Тербец.
Она је упозорила да дјеца данас чешће имају потешкоће у говору, моторици и пажњи, а један од главних узрока је прекомјерно коришћење екрана, због чега стручњаци препоручују више времена у директној комуникацији, игри и породичним активностима.
-Могла бих рећи да су то неки изазови у говорно-језичком развоју, слабија графомоторика, пажња. То је негдје што примјећујемо из генерације у генерацију, да су нам неки изазови на којима требамо радити са дјецом. Екрани су главни узрок. Зато је потребно, препорука је да родитељи што је могуће времена проводе са својом дјецом, оно што сам прије рекла, кроз игру, разговор, причање прича, укључивање у све породичне активности, како би дијете развило све ове вјештине које су му потребне и како би мање било пред екранима.
Ако дијете није спремно за школу, препоручује се одлагање уписа и додатни рад уз подршку стручњака, казала је психолог Бојана Радовић Тербец.
-Уколико дијете није спремно, препорука је да се упис одложи за следећу годину, а за то вријеме је потребно радити, односно треба саопштити родитељима да је потребно радити на одређеним областима, и ако је потребна такође нека помоћ и подршка стручњака као што су логопед, олигофренолог, психолог. Наравно, и то се препоручује, јер нам је у суштини најбитније да дијете у школу крене сигурно, самопоуздано, како би могло да одговори на све оне захтјеве које ће школа постављати пред дијете.
Тестирање се углавном спроводи током априла и маја, уз могућност накнадног уписа у оправданим случајевима.
