Најважнији стратешки приоритет и спољнополитички циљ Владе Црне Горе је пуноправно чланство Црне Горе у ЕУ до 2028. године. У складу са тим планирано је затварање свих преговарачких поглавља укључујући и најважније, поглавље 23 (правосуђе и темељна права) до краја 2026. Након добијања позитивног Извјештаја о испуњености привремених мјерила (ИБАР) као и завршних мјерила за поглавље 23 и поглавље 24, убрзаном динамиком се ради на њиховом испуњавању. Да ће Црна Гора задовољити минимун за затварање ових поглавља до краја године вјерује и посланик Покрета Европа сад и одборник Новске листе, Јован Суботић који је био гост емисије „У четири ока“ на РТХН.
-Дефинитивно је добро поставити тај циљ и дефинитивно треба радити ка њему. Не смијемо се опуштати ни једнога секунда. Вјерујем у људе који су директно задужени за рад на та два поглавља. Имамо изузетне људе у министарствима, посвећене управо тој области. Поруке из Брисела мислим да су јасно саопштене и да су их они јасно чули. Дакле, то су поруке охрабрења али и јасне инструкције да се одређене ствари морају убрзати, да се мора преузети лична одговорност, да се морају закони радити, доносити и упоредо спремати подзаконска акта, казао је Суботић.
Истиче да су поглавља 23 и 24 јако захтјевна у „држави која је, по његовом мишљењу, огрезла у корупцији и криминалу“.
-У исто вријеме ми смо друштво које је показало толико велики напредак на овом путу ка Еуропској унији и мислим да идемо у правом смјеру и да ћемо задовољити онај минимум довољан за привремено затварање поглавља и да ћемо у наредном периоду наставити само да унапређујемо те области. Многе невладине организације, цивилни сектор раде на томе у држави, много је упумпано новца за пројекте, за подизање свијести, за едукацију о овим темама и ја видим само позитивне ефекте тога, рекао је Суботић.
Како је рекао, Закони о унутрашњим пословима и Агенцији за националну безбиједност добили су зелено свјетло Европске комисије али ће се до краја године морати усагласити. Они као и остали усвојени закони како поручује мијењају друштво на боље. Критике упућене новим законским рјешењима тумачи као покушај стварања страха од стране оних који се прибојавају одговорности за своја прошла дјела.
-То је стварање политике страха који је ничим изазван, осим страхом самих актера и оних који изговарају те ријечи, од онога да ће њихова дјела у прошлости доћи на наплату сада када имамо нормативни оквир да се обрачунавамо са, најприје корупцијом, а затим и лошим и корумпираним кадровима у редовима оних који би требало да чувају ред и мир у овој земљи. Значи, на дјелу су реформе једног друштва. То није лако остварити, у многим земљама које јесу постајале чланице Европске уније долазило је до чудних резултата на сљедећим изборима, управо зато што су реформе биле болне, што су биле у својим почетним стадијумима и што је за народ одређена ствар била тешка за навићи се, сматра Суботић.
Премда постоји сагласност свих политичких актера о увођењу отворених листа, проблем лежи у детаљима примјене. Кључна питања обухватају број изборних јединица, начин гласања, те обавезни проценат заступљености жена. Искуства из региона, каже Суботић, показују да отворене листе често имају минималан утицај на коначан распоред мандата, што указује на то да сам модел мора бити пажљиво прилагођен црногорском контексту како би био сврсисходан.
-Отворена листа је једна генерална тема, а овамо су конкретне ствари. Колико изборних јединица ће Црна Гора имати, да ли ће бити једна изборна јединица или ће бити локали? Хоћемо ли имати три изборне јединице: приморје, централна регија и сјевер? На који начин ће се концепт отворене листе спровести, да ли само на првих пет? Да ли ћете имати прилику да гласате за различите представнике из различитих странака или само за једну странку, па у оквиру ње закруживати одређено име? Како ћете регулисати потребан проценат жена на тим листама? То су многи детаљи и много финеса око којих се треба договорити. Земље у региону имају отворене листе, али имају различите концепте. Имају различит проценат утицаја отворених листи на коначан резултат, рекао је Суботић.
Сматра да би требало дефинисати модалитет како би се избјегли коруптивни потези.
– Можда ће се појавити одређени бизнисмени сумњивог капитала који ће у изборни процес ући са неким нелегалним фондовима или на нелегитиман начин се такмичити. Наравно да имамо Закон о финансирању изборних кампања и избора одборника и посланика, међутим, све су то ризици које носе ове реформе и треба их врло детаљно испитати и прилагодити ономе што је црногорска јавност и црногорска суштина, рекао је Суботић.
Сматра да је ријеч о веома осјетљивој теми те је неопходно пажљиво радити на тим законима.
