Влада у пракси није испунила ни једно обећање које је дала превозницима након јануарског протеста. Више од 90 одсто црногорских возача камиона од 10. априла више неће моћи ући у ЕУ јер су већ испунили квоту из новог Шенген правила. Удружење међународних превозника очекује да Управни суд до сриједе поништи одлуку Управе полиције о забрани њиховог протеста, али се надају и да им неће требати нови протест односно да ће Влада испунити обећано. То је саопштено на данашњој конференцији на новинаре овог удружења, а преносе Вијести.
Предсједник удружења Ђорђије Љешњак указао је да њихове колеге из региона и ЕУ немају проблеме какве они имају са институцијама Црне Горе и да црногорски сектор друмског транспорта који броји више хиљада запослених за годину неће ни постојати уколико се ти проблеми не рјеше.
Он је навео да нису тачне изјаве министра финансија Новице Вуковића да им се претплаћени дио ПДВ-а сада враћа у законском року, да је убрзан поврат акциза и да је продужен царински поступак на 72 сата, што је био дио њихових захтјева према Влади. Казао је и да фитосанитарна инспекција на граничним прелазима није почела да ради како им је обећано у јануару када су прекинули протест, нити је покренуто питање бенефицираног стажа за превознике што им је такође било обећано.
Љешњак је навео да су од државе умјесто обећања о рјешавању проблема добили игнорисање, а умјесто одговорности ћутање и да је то постао начин на које институције функционишу. Казао је да имају писмено обећање – мејл из јануара од потпредсједника Владе Ника Ђељошаја, са којим су тада водили преговоре, да ће захтјеви бити испуњени, али да се то у пракси није десило, односно да је ситуација у међувремену постала још гора.
-Наши захтјеви били су минимални да бисмо остали и наставили да радимо, запошљавамо и доприносимо економији. Наши приходи су већином из иностранства на основу извозних услуга, односно ми смо једна од ријетких извозних грана привреде. Не тражимо никакву помоћ већ само оно на шта имамо право и што имају наше колеге из региона и ЕУ, казао је Љешњак.
Он је навео да се поново на поврат ПДВ-а чека мјесецима преко законског рока од 30 до 60 дана, односно да држава задржава и користи њихов новац док превозничке фирме за трошкове пословања истовремено морају узимати кредите по високим каматама, а преносе Вијести.
Казао је и да је тумачење Министарства финансија да поврат акцизе за превознике може да износи највише 11 центи по литру због директива ЕУ, а да је то најмањи поврат у региону од којих су и остале државе кандидати за ЕУ.
Навео је да Управа царина и даље од њих очекује да царинске процедуре заврше за 24 сата, као и да дигитални систем и даље не ради већ дио документације морају да физички носе у испоставе.
Љешњак каже и да је рок од 72 сата за царинске процедуре, који им је обећан остао само у теорији јер за њега морају слати посебне захтјеве, а када то ураде Царина покреће додатне и непотребне контроле и задржава им возила и по неколико дана, што доживљавају као малтретирање.
Навео је и да су царински службеници често на боловању, а да на примјер њихов захтјев за поврат акцизе који је запримио службеник који затим оде на боловање ниједан други службеник не може да рјешава, што изазива додатна чекања и кашњења у поврату њиховог новца.
Указао је и да царинарнице међусобно немају усклађен рад, па тако на примјер царинарнице у Бијелом Пољу, Подгорици или Бару не траже иста документа, па је такао један папир у једној неопходан у другој непотребан, али та онда тражи неки трећи документ који ниједна друга не тражи.
Казао је да Црна Гора, за разлику од државе региона, нема потписане билатералне споразуме из области транспорта са више држава, због чега морају да траже посебне дозволе од црногорских институција на које се чека мјесецима, а у међувремену они губе послове или плаћају пенале.
Указао је да се све мање младих одлучује за професију професионалног возача због чега је то занимање постало дефицитарно у Црној Гори, због чега су и затражили да се за њега одобри бенефицирани радни стаж како би било примамљивије.
Љешњак је навео и да Црна Гора нема билатеране споразуме о поврату ПДВ-а, за разлику од држава региона. Навео је примјер да ако наш превозник има ремонт и поправке у Мађарској, гдје је ПДВ 30 одсто, на хиљаду еура плате ПДВ 300 еура, али да због тога што су из Црне Горе немају поврат за разлику од колега из других држава региона.
-Све то су нам значајни трошкови, које наша конкуренција из региона нема, и који значајно смањују нашу конкурентност. Од државних институција само тражимо поштовање и да раде свој посао, казао је Љешњак.
Од свих државних функционера похвалио је једино министарку европских интеграција Мајду Горчевић, која покушава да ријеши проблем у преговорима са ЕУ, али да је то недовољно јер морају и остали да се укључе.
Казао је и да чланови одбора за транспорт Привредне коморе не представљају већину превозника и да су незадовољни како су их заступали у преговорима са државом и ЕУ, због чега траже ванредне и хитне изборе како би превозници изабрали нове представнике у Привредној комори.
Њихов правни заступник адвокат Марко Милошевић казао је да рјешење Управе полиције о забрани њиховог протеста који је био најављен за 23. март није засновано на закону и да су им ускраћена права која имају по Уставу Црне Горе, због чега очекује да Управни суд поништи то рјешење.
Он је казао да ће жалба на рјешење бити ујутро на столу у Управном суду и да је законски рок за одговор 48 сати, односно до сриједе.
-Протест је планиран на исти начин и из истих разлога какав је био у јануару када је одобрен. Односно правни основ се није промијенио“, казао је Милошевић.
Он је навео да Устав препознаје право на протест као упознавање јавности са проблемом и легитиман притисак на доносиоце одлука да проблем ријеше.
Љешњак је казао да је ово посљедњих година једини случај када је захтјев за протестом одбијен.
Он је казао да је протест био планиран исто као у јануару – у близини граничних прелаза гдје се обавља међународни транспорт и у Луци Бар, да би се дозволио путнички саобраћај, а ограничио само теретни, уз изузетке за превоз живих животиња, опасних материја, љекова и медицинских средстава и нафтних деривата за установе од јавног значаја.
Љешњак је навео да би он трајао до испуњења захтјева, а да су навели рок трајања од 30 дана, иако би жељели да он не траје ни један сат.
-Ми приходујемо само када се точак окреће. Током протеста ми смо плаћали возаче, а трпили губитке зато што нисмо радили, казао је Љешњак.
ИЗВОР: Вијести
