Сјећање: Марија Црнић Пејовић (1934-2026) – Неуморни  истраживач културног насљеђа Боке

Преминула је Марија Црнић Пејовић (1934), истакнута архивисткиња и етнолошкиња из Херцег Новог, чији је дугогодишњи рад оставио дубок траг у проучавању културне и историјске баштине Боке Которске.

Основну школу завршила је у свом граду, гимназију у Котору и Дубровнику, а студије етнологије на Филозофском факултету у Београду 1956. године.

Професионалну каријеру започела је 1957. године у Завичајном музеју у Херцег Новом, гд‌је је обављала низ послова – од кустоских до административних. Од 1970. године па све до одласка у пензију 1985, радила је као архивисткиња у Архиву Херцег Новог, гд‌је је дала немјерљив допринос очувању и систематизацији архивске грађе.

Научним радом почела је да се бави 1961. године, а током каријере објавила је више од 278 библиографских јединица из области етнологије, историје, културне историје и архивистике. Посебно се бавила истраживањем сјеверозападног дијела Боке Которске, као и темама положаја жене, образовања и културног насљеђа.

Била је међу оснивачима Зборника за науку, културу и умјетност „Бока“, а за свој рад добила је значајна признања, међу којима су Повеља Савеза архивиста Југославије и признање Савеза бораца Херцег Новог за његовање и развијање традиције народноослободилачког рата у Боки Которској. Такође, била је чланица Одбора за етнологију Црногорске академије наука и умјетности (ЦАНУ).

Рад Марије Црнић Пејовић, а објавила је велики број радова из историје, етнологије и архивистике, углавном заснованих на дотад необјављеној архивској грађи, има трајну вриједност за разумијевање културног и историјског идентитета Херцег Новог и Боке. Њена посвећеност науци, архивској грађи и истраживању локалне прошлости учинила  је ослонцем бројним генерацијама истраживача. Остаће дуго у сјећању свих који су у њено вријеме користили услуге Архива, али и оних који су касније тражили помоћ при изради дипломских радова и докторских дисертација посвећених историји Херцег Новог. Једно је непобитно, етнолошка слика Боке без њених истраживања била би знатно сиромашнија.

Марија је и у животу и у раду била тиха, скромна, достојанствена…. Тихо и достојанствено је и отишла и сахрањена данас, по властитој жељи, у кругу породице. Али, и када је смрт затворила њено животно поглавље, д‌јело које нам је оставила остаће трајно и не може бити умањено временом ни пролазношћу.

Мир и спокојно небеско пространство драгој Марији.