На подручју Херцег Новог велики инфраструктурни, туристички и стамбени пројекти реализују се без обавезних процјена утицаја на животну средину, уз изражен конфликт интереса и концентрацију одлучивања у рукама уског круга људи, упозорила је представница Еколошког друштва Боке Которске, дипл. грађевинска инжењерка др Оливера Доклестић.
На прес-конференцији коју је Еколошко друштво Боке Которске одржало под називом „Грађење и планирање простора и убијање појма заштите животне средине – конфликт интереса“, Доклестић је казала да је стање у простору Боке Которске, а нарочито Херцег Новог, достигло ниво који, према њеним ријечима, озбиљно угрожава природне вриједности, квалитет живота грађана и процес европских интеграција Црне Горе.
Подсјетила је да је Еколошко друштво Боке Которске основано прије више од три деценије, окупивши стручњаке из области биологије мора, медицине, права и инжењерства, са циљем очувања мора, приобаља, водних ресурса, тла, вегетације, ваздуха и градитељског насљеђа.
Доклестић је оцијенила да је у посљедњих неколико година дошло до, како тврди, потпуног изостанка институционалне воље да се заштита животне средине постави као приоритет, као и да се кључне одлуке доносе без адекватне стручне и јавне контроле.
Као примјере навела је више пројеката који су, према њеним ријечима, ослобођени обавезе израде елабората процјене утицаја на животну средину.
„Међу њима је хотел у Баошићима инвеститора „Царине“ доо, капацитета 1.800 лежаја, површине преко 28 хиљада квадрата и бруто изграђености веће од 53 хиљаде квадрата. Агенција за заштиту животне средине је у јулу 2024. донијела рјешење да за тај пројекат није потребна израда елабората процјене утицаја“, казала је Доклестић.
Слична одлука, додала је, донијета је и крајем 2025. године, тачније 31. децембра 2025. за уређење купалишта у Баошићима, површине преко 12 хиљада квадрата, које подразумијева суштинске промјене линије обале и стања приобаља, морског појаса, са уништавањем биљног и животињског свијета. Ривјера се претвара у насеље претрпано градњом са десетином еколошких и других проблема. Не треба ни говорити о амбијенталним промјенама које потпуно изобличавају ривјеру.
Указала је и на велико стамбено насеље у Кумбору, изградњу бетонске базе у селу Камено, као и пројекат панорамске жичаре Игало–Жвиње. Вршилац дужности у два секретаријата, који суштински имају потпуно супротне циљеве и однос према простору (секретаријат за урбанизам и секретаријат за екологију) донио је одлуке о непотребној изради процјена утицаја на животну средину иако се ради о објектима који ће током изградње и функционисања бити значајни чиниоци штетних емисија односно опасности по становнике, али и културни пејзаж.
„За жичару је раније постојало мишљење Управе за заштиту културних добара о потреби спровођења процедуре процјене утицаја, због могућег угрожавања културног добра и пејзажа, док је Велаш сам донио противну одлуку да елаборат није потребан“, рекла је Доклестић.
Посебно је проблематизовала институционалну структуру одлучивања у Херцег Новом, наводећи да концентрација више кључних функција у рукама једне особе представља озбиљан ризик од конфликта интереса.
Доклестић је навела да се Владислав Велаш од 2019. године налази на челу Секретаријата за урбанизам и просторно планирање, у статусу вршиоца дужности, а да истовремено покрива и ресор екологије и енергетске ефикасности, као и грађевинску инспекцију.
„Имамо ситуацију да иста особа учествује у планирању простора, одлучује о потреби процјене утицаја на животну средину и врши надзор над градњом, јер се грађевинска инспекција налази унутар секретаријата за урбанизам. То је модел ‘кадија те тужи, кадија те суди’“, казала је Доклестић.
Према њеним ријечима, таква концентрација надлежности отвара простор за нетранспарентно одлучивање и погодовање појединим инвеститорима, посебно имајући у виду да се, како тврди, пројекти великих инвеститора редовно ослобађају обавезе израде ЕИА процедура.
Она је додала да се у Херцег Новом формирао „узак круг одговорних лица“ који контролише процес планирања, пројектовања и издавања дозвола, уз, како тврди, вертикалне везе са државним институцијама.
Доклестић је критиковала и дио Просторно-урбанистичког плана познат као „Књига 5 – посебне локације“, који обухвата 43 локације у заштићеним зонама Старог града, подграђа и других осјетљивих подручја, са којима ће доћи до великих измјена у препознатљивости Херцег Новог у губљењу његове аутентичности.
Према њеним ријечима, тај обиман документ радио је један аутор, без шире стручне ревизије и озбиљне јавне расправе, те је усвојен без консултовања већег броја експерата из области архитектуре, конзервације и социологије простора.
„Обимни документ са 1023 стране, Књига 5 – посебне локације, дио је планског документа Просторно-урбанистички план Херцег Новог, измјене и допуне (који је усвојен у јулу 2025.) и читав је обрадило једно лице, умјесто мултидисциплинарног тима експерата архитектонске, урбанистичке, грађевинске и других струка. Није познато да ли је Књига 5 прошла ревизију, а свако није имала јавно представљање“, навела је Доклестић.
Битна је јер, како тврди, значи драстичне промјене у простору за заштићена подручја Старог града, Источног и Западног подграђа.
„То једно лице, са таквом снажном ингеренцијом, именовано је од стране Општине, иако такав појам именовања не постоји у званичном правном смислу. Ради се о истом лицу које је обрађивач и пројекта уређења Градске пијаце са спомеником Мирку Комненовићу, али и Његошеве улице. Његошева улица је, такође, морала да има и процјену утицаја на животну средину због контакта са законом заштићеним подручјем парка „Бока“ и његовом вегетацијом, што је све значајно девастирано током извођења радова на реконструкцији улице, али процјена утицаја никада није рађена јер надлежни секретаријат није сматрао да треба“, казала је Доклестић.
Подсјетила је да је Црна Гора 2018. године отворила Поглавље 27 – Животна средина и климатске промјене, у оквиру преговора са Европском унијом, а да је досљедна примјена процедура процјене утицаја на животну средину једна од кључних обавеза.
„Екологија данас није ‘зелена тема’, већ правна мина. Израда процјене утицаја је основна правна обавеза у законодавству ЕУ. Њено системско избјегавање може бити индикатор слабости система и препрека затварању Поглавља 27“, казала је Доклестић.
Она је закључила да Херцег Нови, који је некада био препознат као примјер планског развоја, данас, према њеној оцјени, свједочи моделу управљања простором који доводи до деградације обале, нестанка традиционалних амбијената и трајних промјена природних и урбаних вриједности.
„Нажалост, у стању смо да капитал, лични и партијски интереси, су покретач великих грађевинских радова, али они су катализатори великих проблема у простору, девастацији препознатљивог амбијента и трајним штетним посљедицама. Конфликт интереса је доминантан у доношењу кључних одлука за грађевинске дозволе и то је јасно видљиво“, закључила је Доклестић.
Извор: ПР центар
