Градска пијаца представља једну од посљедњих стварних жила куцавица Херцег Новог и њеним уклањањем са садашње локације град би изгубио не само посљедњи видљиви траг свакодневног живота, већ и једну од кључних амбијенталних одредница аутентичног приморског града.
То је саопштено на конференцији коју је организовала невладина организација (НВО) Еколошко друштво Боке Которске на тему „Градска пијаца у Херцег Новом, постављање споменика Мирку Комненовићу и планирање и изградња простора у Херцег Новом“, преноси ПР центар.
Представница НВО Еколошко друштво Боке Которске дипл. грађ. Инжењер др Оливера Доклестић је нагласила да нико не доводи у питање значај Мирка Комненовића, једног од најзаслужнијих Новљана, дугогодишњег предсједника општине Херцег Нови између два свјетска рата, министра у Влади Краљевине Југославије, као и човјека који је дао немјерљив допринос развоју града.
-Мирко Комненовић био је једна од кључних личности у историји Херцег-Новог заслужан за развој Парка Боке, хотела Бока и многих других јавних простора. Био је активан током Првог свјетског рата, због својих увјерења хапшен и затваран, а преминуо је 28. марта 1941. године, непосредно пред почетак Другог свјетског рата, подсјетила је Доклестић.
Према њеним ријечима, грађани Херцег-Новог су уједињени у ставу да Мирко Комненовић заслужује споменик, без обзира на национална, вјерска или идеолошка опредјељења.
Спорно је, међутим, мјесто на којем је планирано постављање монументалног споменика висине готово четири метра, адаптирани простор градске пијаце у центру града.
-На сједници Скупштине општине Херцег Нови, одржаној 5. фебруара, вођена је изузетно жучна расправа након презентације идејног рјешења које је представио архитекта и конзерватор Срђан Марловић. Презентација је трајала више од сат времена, али грађанима и представницима цивилног сектора није омогућено да се на адекватан начин обрате одборницима, навела је Доклестић.
Она је подсјетила да су током 2024. и 2025. године грађани Херцег-Новог кроз грађанску петицију са 1 061 потписом јасно изразили став да желе споменик Мирку Комненовићу, али не на простору градске пијаце.
-Петиција представља демократски израз воље грађана који сматрају да пијацу, адаптирану 2020. године, треба очувати у постојећем облику. Сматрамо да личност представљена у скулптури, са цилиндром као симболом грађанске елеганције тог времена, није примјерено смјештена међу тезге са поврћем и свакодневном пијачном робом. Таква локација деградира и споменик и сам простор пијаце, навела је Доклестић.
Након предаје петиције у марту 2025. године, како је рекла, грађани су добили обећање тадашњег предсједника Скупштине општине Ивана Отовића да споменик неће бити постављен на пијаци и да ће бити заштићен пијачни амбијент и продавци. Међутим, петиција је, према њеним ријечима, остала без икаквог институционалног епилога.
-Предсједник општине, предсједник Скупштине и потпредсједник општине данас имају готово јединствен став да се споменик постави на пијаци, мимо јасно изражене воље грађана, истакла је Доклестић.
Она је указала да се овим поводом отварају три кључна питања: избор неадекватне и завучене локације за споменик, планирана адаптација пословне зграде трговачког предузећа ‘Мјешовито’ која окружује пијачни простор, као и будућност саме градске пијаце и њених продаваца.
-На пијаци данас ради 38 продаваца, међу којима су и пољопривредници из залеђа Херцег Новог, али и из Требиња, Улциња и Бара. Градска пијаца је једна од посљедњих жила куцавица града и један од кључних амбијенталних елемената приморског урбаног живота, нагласила је Доклестић.
Посебно је истакла да је породица Мирка Комненовића, односно његови потомци, изразила неслагање са планираном локацијом споменика.
Доклестић је прочитала писмо које у име породице потписује професорица Светлана Симић, у којем се наводи да породица повлачи све сагласности дате предсједнику Општине и сматра да је локација на пијаци деградирајућа.
-Породица не жели да се одузме простор продавцима и пољопривредницима који деценијама раде на пијаци, нити да се наруши социјални карактер који је Мирко Комненовић цијелог живота заговарао, навела је Доклестић цитирајући наводе из писма.
На крају, она је изразила наду да ће ставови грађана и породице допријети до локалних власти, будући да на сједници Скупштине није било простора за њихово изношење, поручујући да се борба за очување градске пијаце и демократског одлучивања мора наставити.
Шеф Градске пијаца у Херцег Новом и члан Одбора директора у Комунално-стамбеном ДОО Илија Бачановић казао је да се цијели процес постављања споменика Мирку Комненовићу води без планске документације, сагласности и учешћа институција које газдују тим простором.
Према његовим ријечима, градска пијаца на тој локацији постоји још од шездесетих година прошлог вијека, а све до 2018. године била је у веома лошем техничком стању.
-Реконструкција је спроведена током 2019. и 2020. године, на основу јасно дефинисаног пројектног задатка и комплетне техничке документације, уз улагање од око 120.000 до 140.000 еура, навео је Бачановић.
Појаснио је да је реконструкција морала да испуни све савремене техничке и санитарне стандарде, од посебних техничких улаза, простора за припрему и складиштење хране, расхладних комора, до јасно одвојених санитарних чворова, гардероба и продајних зона за месо, млијечне производе, цвијеће и саднице.
Радови су, како је истакао Бачановић, завршени у изузетно тешким условима током пандемије коронавируса, али је резултат био објекат који испуњава све важеће стандарде и који су прихватили и закупци и грађани.
-Проблем настаје у тренутку када се без икаквог плана и припреме инсистира на постављању споменика управо на том простору. Постојало је више предвиђених локација за споменик, али се он практично ‘шетао’ док се није дошло до пијаце, која је очигледно била првобитна намјера. О томе нико никада званично није обавијестио институцију која управља пијацом, рекао је Бачановић.
Он је подсјетио да је још током 2024. године, заједно са закупцима, разговарао са представницима општине, када је обећано да ће се питање пијаце рјешавати уз поштовање свих техничких стандарда.
-Међутим, до данас није урађен ниједан пројекат, не постоји пројектни задатак, нити су у буџету опредијељена средства за евентуални нови или привремени објекат.Не можете импровизовати пијацу и испунити минимум техничких услова без пројекта и новца. То није могуће, нити то желе грађани и закупци који су по први пут добили квалитетне услове за рад, истакао је Бачановић.
Посебно је нагласио да питање власништва над парцелом није ријешено, јер постоји више власника, као и да општина нема сагласности које су, како је подсјетио, биле неопходне чак и током саме реконструкције пијаце. У катастру је парцела 198/1, на којој је пијаца, укњижена на непостојећег правног субјекта: „Комунално предузеће, ООУР Водовод“, а да Општина није ни покушала да изврши корисничко уређење, што довољно говори о начину како се општина односи према простору, с једне стране, а о тешко рјешивим имовинско-правним путањима, с друге стране.
-Одлуке се доносе без мишљења грађана, закупаца, струке и институције којој је повјерено управљање пијацом на период од десет година. Све се ради по принципу ‘постави па шта буде’, што је неприхватљиво, закључио је Бачановић.
Представник НВО Синергија из Херцег Новог, дипл. инжењер архитектуре и урбаниста Вук Чворо, упозорио је да се Херцег Нови већ годинама суочава са систематском деградацијом простора, маргинализацијом струке и губитком урбаног и културног идентитета, а као један од најочитијих примјера навео је планирано постављање споменика Мирку Комненовићу на простору градске пијаце.
Чворо је оцијенио да се у Црној Гори развија „дехуманизовани инвеститорски урбанизам“.
-Свједоци смо потпуне промјене карактера приморских градова. Они губе медитерански дух, нарушава се екосистем, инфраструктура не прати обим изградње, а простор се неповратно троши у корист приватних интереса, казао је Чворо.
Он је критички говорио о просторном планирању у Херцег Новом, тврдећи да се град развија стихијски, према потребама инвеститора, док се дугорочни интереси грађана занемарују.
-Град се претвара у низ улица, паркинга и затворених инвестиционих комплекса, недоступних грађанима. Поставља се питање да ли је број кревета и апартмана мјерило квалитета живота и да ли желимо да постанемо робови масовног туризма, рекао је Чворо.
Као један од најозбиљнијих проблема навео је интервенције у заштићеној зони Старог града Херцег Новог и његових подграђа, гдје се, како тврди, дозвољава градња високе густине у зонама клизишта и подземних вода, уз одобрење надлежних институција.
Посебно је критиковао реконструкцију Његошеве улице, наводећи да је пројекат довео до потпуног губитка аутентичног, новског, каменог поплочавања, које је замијењено материјалима и обрадом непримјереним бококоторском амбијенту, уз пробијене рокове и измијењен карактер центра града.
Говорећи о пројекту постављања споменика Мирку Комненовићу, Чворо је рекао да се одлуке поново доносе без укључивања струке, без архитектонско-урбанистичког конкурса и без консултовања корисника простора.
-Презентација пројекта прераста у својеврсни мастер план за ужи центар града, којим се предвиђа рушење постојећих објеката и изградња нових, стилистички и просторно неусклађених са амбијентом. Ради се о несразмјерним и непримјереним рјешењима, која немају упориште ни у струци ни у потребама града, навео је Чворо.
Нагласио је да продавци и корисници градске пијаце нису консултовани, да им нису понуђена алтернативна рјешења, као и да се традиционални простор градске „спензе“ покушава укинути ради, како је рекао, „сулудих визија“.
-Ако се вратимо на тему Старог града и његовог Источног и Западног подграђа, које је ових дана тема захваљујући нашем колеги Срђану Марловићу, конзерватору -архитекти, који је успио да од Старог града, кроз Просторно урбанистички план Општине Херцег Нови, у сарадњи са Министарством просторног планирања, урбанизма и државне имовине и Агенцијом за изградњу Херцег Новог, као и уз помоћ вођства Секретаријата за урбанизам, направи велико градилиште сразмјерно ономе што „Царине“ раде у остатку града“, рекао је Чворо.
Према његовим ријечима, само заштићено језгро Старог града и његова подграђа локације су које су годинама буиле под заштитом, „сада нападнуте на сумњив, селективан начин, управо од стране такозваног заштитара, који је више плива у капитализму него у заштити и конзервацији.“
Зато се пита да ли је реално да послије толико година чувања, на локацијама које су иначе и клизишта у граду, који је под јаким дејством подземних вода и гдје је источна страна Старог града позната као зона клизишта, планерски дозвољена градња високих густина, подизање додатних спратова на објектима и слично и да је управо све то вођено од стране конзерватора, који , у ствари, самом себи настоји да отвори посао. Гдје је струка у свему томе?
Наравно, струка се не пита, јер само је једна особа сакривена иза имена фирме „Ђокић“ доо, а коју општина Херцег Нови упорно поставља на позицију за даљу девастацију старог центра града…., навео је Чворо.
Указао је да је пројекат за уређење Градске пијаце са спомеником Комненовићу Марловићу лично предат на обраду од стране Општине и надлежног секретаријата.
-Један непропорционалан, несразмјеран, стилски тотално неуклопљен објекат појављује се на слајдовима из потпуно неасних разлога или управо из оних јасних – да човјек направи себи посао, а политичари да буду задовољни што га имају да даље реализују глупости, које ће они користити за продужетак мандата. Дакле, не пита се струка, нема организованих такмичења, промишљања о овако битним развиојним смјерницама морфологије града и његовг нуклеуса, а пита се само урбицидно дјеловање једне особе која нас у свом излагању нероновски „васпитава“ да све скулптуре треба окренути ка југу…Некоме, ипак, образовање налаже да је управо сјеверна неутрална индиректна свјетлост најповољнија за сагледавање умјетничких дјела, па и за сам креативни процес у умјетничким атељеима, који увијек пиштаји више сјеверне свјетлости у простор“, истакао је Чворо.
Истакао је да Херцег Нови има право на сопствену аутентичност.
-Копирање туђих рјешења и стерилни приступи само убрзавају губитак идентитета града“, поручио је Чворо.
Казаоа је да, иако је Скупштина општине донијела одлуку о постављању споменика, борба за очување простора, струке и јавног интереса неће престати.
-Град не чине само споменици и поплочања, већ жива интеракција људи са простором. Ако трајно изгубимо аутентичност Херцег Новог, изгубићемо и суштину његовог живота“, закључио је Чворо.
извор: ПР Центар
