У Црној Гори је потребно основати Фонд за запошљавање домаће радне снаге и донијети Закон о обављању студентских послова како би се системски унаприједило запошљавање младих и смањила зависност од стране радне снаге. То је поручено са округлог стола “Сезонско запошљавање у Црној Гори – изазови и прилике”, који је организовао Студентски парламент Универзитета Црне Горе (СПУЦГ).
Предсједник СПУЦГ Јаков Вукчевић истакао је да је то једна од активности које ће реализовати у сусрет 18. Сајму сезонског запошљавања “Суммер јоб 2026”, који организују Студентски парламент УЦГ и Канцеларија за развој каријере и цјеложивотно учење УЦГ.
-Наша интенција је да радимо на заједничком циљу, а то је повећање удјела домаће радне снаге у задовољавању потреба за радном снагом током љетне туристичке сезоне, што има вишеструке бенефите. Први је да туристе услужују наши људи, а запошљавањем домаће младе снаге новац остаје у Црној Гори, а млади стичу радно искуство и не одлазе негдје друго. Како бисмо подржавали запошљавање домаће радне снаге, потребно је основати Фонд за ту намјену. Послодавци који запошљавају страну радну снагу плаћали би мјесечну накнаду у одређеном износу за сваког запосленог и та средства би ишла у поменути фонд, а корисници средстава фонда били би они послодавци који запошљавају домаћу радну снагу, објаснио је Вукчевић.
Подсјетио је да се СПУЦГ годинама залаже за доношење Закона о обављању студентских послова, као посебног закона карактера “леx специалис” којим би се уредила област обављања студентских послова као посебног вида поврених и привремних послова.
-Овим законским рјешењем, Црна Гора би коначно стала раме уз раме са развијеним државама Европе и свијета али и региона, и омогућила студентима да кроз овај флексибилни законски оквир зараде додатна средства како би покрили трошкове студирања и трошкове у вези са студирањем, а без угрожавања успјеха на студијама и пролонгирања истих. Флексибилан законски оквир би им омогућио да раде одређен број сати у току дана или седмице и да на тај начин зараде одређена новчана средства, али и боље организују своје вријеме, односно постигну неку врсту ,,помирења” између обавеза на факултету и овог дијела ангажовања, истакао је Вукчевић, и додао да је новим Законом о високом образовању направљен почетни корак ка законском уређивању ове области.
Представница Министарства рада, запошљавања и социјалног дијалога Ирена Јоксимовић је, говорећи о активностима тог ресора у циљу мотивисања домаће радне снаге, казала да се тренутно ради на измјенама Закона о раду, како би се ускладио са правном тековином Европске уније и релевантним директивама.
Циљ је, како је појаснила, обезбиједити флексибилније облике запошљавања уз гарантовање сигурних и достојанствених услова рада, уз једнака права и обавезе за све запослене.
-Једна од кључних мјера у овом тренутку јесте Предлог закона о раду на сталним сезонским пословима, који је припремљен у сарадњи са организацијом ГИЗ. Тај закон се налази у завршној фази и ускоро би требало да се нађе на сједници Владе ради утврђивања, а потом и у скупштинској процедуре, навела је Јоксимовић.
Представник Завода за запошљавање Црне Горе Александар Ракочевић је навео да је постигнут договор о унапређењу информационог система Завода, како би млади и други заинтересовани имали лакши и бржи приступ сезонским и повременим пословима, али и основним знањима и вјештинама неопходним за њихово обављање. Говорећи о стању на тржишту рада, навео је да се на евиденцији Завода налази око девет одсто незапослених и 4,5 хиљаде младих, и упозорио да значајан број људи уопште није активан на тржишту рада, што представља велики неискоришћени потенцијал.
Представница привредне коморе Црне Горе Славица Павловић казала је да је према резултатима прошлогодишњег истраживања пословног амбијента, оцјена привреде за тржиште рада благо побољшана али су и даље негативне оцјене када је ријеч о доступности радне снаге, како у погледу броја запослених, тако и у погледу одговарајућих квалификација.
-Ипак, перцепција је нешто боља када је ријеч о квалитету образовања, посебно у сегменту практичне наставе и програма на државним факултетима. Привредна комора била је један од иницијатора израде Закона о раду на сталним сезонским пословима, који би могао представљати важно рјешење за секторе који се суочавају са хроничним недостатком радне снаге. Највеће потребе за сезонским радницима биљеже се у туризму, пољопривреди и грађевинарству, при чему је туристички сектор најизраженији, рекла је Павловић.
Нагласила је да је за успјешну примјену института сталног сезонског рада неопходна дигитализација процедура, посебно у дијелу пријаве и ангажовања радника, како би се послодавцима олакшао приступ радној снази и убрзали административни процеси.
Павловић је казала да Привредна комора годинама инсистира на доношењу Закона о студентском раду, наводећи као примјер праксу из Хрватске, гдје се ово питање редовно разматра на институционалном нивоу. Уређење студентског и омладинског рада, према њеним ријечима, омогућило би већу активацију домаће радне снаге и лакше укључивање младих у тржиште рада.
