Центар за грађанско образовање (ЦГО), поводом 24. јануара – Међународног дана образовања, оцјењује да, поред одређених искорака, бројни изазови у образовању представљају прилику за критичко сагледавање стварног стања и праваца развоја образовног система у Црној Гори, а све како би се унаприједио овај систем.
ЦГО цијени да је важно истаћи посвећеност и залагање ресорне министарке Анђеле Јакшић Стојановић и њеног тима, који су у протекле двије године започели низ активности у правцу побољшања квалитета образовања, како кроз реформу образовних прописа, тако и кроз рјешавање заосталих и покретање нових инфраструктурних пројеката.
Како ЦГО наводи у саопштењу, сложена политичка реалност често води опструкцијама неопходних промјена и селективној примјени критеријума и политика у овој области. Илустративан примјер је и изостанак напретка у поступању по кривичним пријавама које је ЦГО поднио против бивше министарке Весне Братић због незаконитих разрјешења преко 220 директора школа током 2021. године, чиме је држави причињена штета од близу пола милиона еура.
Иако је повећан ниво транспарентности и извјештавања у сектору просвјете, и даље је присутна селективност у избору руководилаца образовних установа, што је посљедица израженог политичког утицаја у тим процесима.
-Чињеница да готово половина основаца има одличан успјех указује на хиперинфлацију оцјена, док податак да основне школе имају већи проценат ученика са негативним оцјенама него средње школе отвара питања квалитета ране подршке, критеријума оцјењивања и педагошких пракси. У таквом систему постоји опасност да се истински надарени ученици изгубе у маси формалне изврсности, као и да оцјена изгуби своју основну сврху мјерила знања и компетенција. Прецизније, подаци Министарства просвјете, науке и иновација за претходну школску годину показују да је чак 46,29% ученика од 3. до 9. разреда завршило школу са одличним успјехом, 28,08% са врло добрим, 20,49% са добрим, 4,38% са довољним успјехом, док је 0,75% ученика имало једну или више негативних оцјена, што чини укупну пролазност од 99,34%. У средњим школама, 24,62% ученика имало је одличан успјех, 32,15% врло добар, 34,44% добар, 8,39% довољан, уз 0,4% са недовољним успјехом, уз укупну пролазност од 99,55%“, наводи у саопштењу виша правна савјетница Слађана Калуђеровић.
Истовремено, 2025. година донијела је важне реформске искораке. Усвојен је дуго очекивани Закон о високом образовању, који предвиђа флексибилније моделе студирања али и пропушта прилику да демократизује Универзитет Црне Горе (УЦГ), као и измјене Општег закона о образовању, којима су уведене строже одредбе о одговорности родитеља, наставног кадра и образовних установа. Ово јесте основ за јачање квалитета и одговорности у систему.
ЦГО, како истичу у саопштењу, годинама указује на потребу да дипломе буду засноване на знању, раду и заслугама, а не на трговини, фалсификатима и пуком формалном испуњавању услова.
-У том контексту, поздрављамо одлучност у борби против лажних диплома, као и одлуку Владе да обустави признавање иностраних диплома са високошколских установа у региону које су под истрагом. Ипак, неопходно је учинити корак даље и јавности предочити конкретне резултате. Иако су у појединим секторима формиране комисије за провјеру сумњивих звања и диплома и нема званичних и обједињених података о исходима тих процеса, док су судске пресуде ријетке, пренесено је у саопштењу.
Позитивно је и што је Влада опредијелила 500.000 еура за подршку изврсности црногорским држављанима који студирају на реномираним страним универзитетима. Међутим, остаје отворено питање: да ли је уз ову подршку требало јасно дефинисати обавезу повратка знања и рада држави која је то образовање финансирала? Изостанак уговорних обавеза о раду у Црној Гори након завршетка студија може довести у питање дугорочну сврху ове мјере. С друге стране, не могу се занемарити ни хронични проблеми у академској заједници. ЦГО је указивао на случајеве плагијата и кршења етичких кодекса на УЦГ-у, од којих су многи остали без адекватне институционалне реакције. Истовремено, нијесу јасни приоритети у дијелу издвајања готово милион еура само за примања академика ЦАНУ, уз њихов скроман допринос реформама, а изостаје и контрола диплома највиших функционера, наглашавају у ЦГО.
Међународни дан образовања, према ријечима Калуђеровић, треба да буде подсјетник да статистика није замјена за знање, нити висока пролазност гарантује квалитет. Образовни систем мора истовремено препознавати изврсност, санкционисати педагошку некомпетентност и неетичност, те градити културу одговорности кроз истрајан рад и стваралаштво, и то од основне школе до највиших академских институција.
