Одборници Скупштине општине Херцег Нови на шестом редовном засједању усвојили су Предлог одлуке о годишњој накнади за коришћење простора за бесправне објекте.
У расправи је одборница ГП „Идемооо“, Оливера Доклестић, истакла да је потребно основати инспекцију која би спровела истрагу о томе како је и због чега дошло до великог броја изграђених нелегалних објеката.
Доклестић сматра да је држава, укидајући грађевинску инспекцију, направила самој себи проблем, а апсурдним оцијенила рјешење да таква врста инспекције функционише у оквиру општинског секретаријата који се бави просторним планирањем.
– Уколико би грађевински инспектор био иоле професионалан и радио свој посао до краја, пријети му опасност да се суочи са главнокомандујућим, а то су они који издају УТ услове, односно они који праве разне друге, свјесне или несвјесне пропусте у овом секретаријату. Управо због тога смо и дошли у ситуацију да имамо оволики број такозваних нелегалних објеката – навела је она.
Према њеним ријечима, за овакав проблем потребно је покренути питање одговорности људи из Секретаријата за просторно планирање, јер су многи грађани принуђени да издвајају значајна средства за легализацију, према тарифама оформљеним на основу тржишних вриједности, које су за многе апсурдне.
Доклестић је мишљења да ће, због високих цијена у процесу легализације, многи грађани доћи у финансијске проблеме.
Одборник Јован Суботић казао је да је овом одлуком обезбијеђено да сви који су нелегалном градњом рјешавали стамбено питање сада имају могућност да своје објекте легализују на прихватљив начин, који неће значајно утицати на кућни буџет.
– Ово је веома социјално освјешћен закон. Наравно, у оквиру те социјалне свијести, пуниће и локални и државни буџет, али суштина је да се та средства искористе за даљи развој инфраструктуре и да се од овог тренутка подвуче црта и све буде у оквирима законитости. Ова одлука је наша обавеза – да све оне који су требали да легализују објекте предуприједимо да то и учине. Објекти се могу легализовати на 30 година, са ратом од 20 еура, и мислим да је ово добра одлука Општине Херцег Нови – истакао је он.
За одборника ГП „УРА“ Николу Радмана, закон о легализацији бесправних објеката је дискриминаторски, јер доводи у неповољан положај људе који су градили легално.
– Знамо да захтјеви за легализацију морају бити предати до 1. фебруара 2026. године. Видјећемо шта ће се десити након тога. Убјеђен сам да ће бити много људи који то неће завршити, а законом је прецизно дефинисано да ће се ти објекти рушити. Као грађанина, занима ме шта ће се то порушити по Херцег Новом. О томе колико је закон дискриминаторски говори и број бесправно подигнутих објеката у нашој општини. Да ли се неко икада запитао одакле толико бесправних објеката свих ових година? Нико није водио рачуна о томе, нити данас имамо конкретан извјештај. Због тога подржавам иницијативу колегинице Доклестић да се формира комисија која би утврдила на који начин су ти објекти подигнути – истакао је Радман.
В.д. секретара за урбанизам и грађевинску инспекцију, Владислав Велаш, казао је да је закон о планирању и изградњи веома прецизно дефинисао чија је надлежност била инспекција.
– Грађевинска инспекција била је на нивоу државе до ове године. Тек сада је то надлежност наше општине. Дакле, уколико је неко нелегално градио у посљедњем мјесецу, то би била одговорност херцегновског урбанизма. Што се тиче одбијених захтјева, разлози су различити. Нико не забрањује странци чији је захтјев за легализацију одбијен да поново поднесе захтјев, у складу са новим законом и новим снимком – објаснио је Велаш.
Предлог Одлуке о измјенама Одлуке о обезбјеђивању алтернативног смјештаја, која је усклађена са Законом о легализацији бесправних објеката и по којој је локална управа у обавези да власницима обезбиједи алтернативни смјештај у случају рушења бесправног објекта, усвојен је без расправе.
У наставку засједања одборници су једногласно усвојили Одлуку о оснивању Мјесне заједнице Савина.
Секретарка за локалну самоуправу, Весна Самарџић, подсјетила је да је Актуелна одлука о мјесним заједницама већ предвиђала оснивање МЗ Савина, те навела да је 2024. године група грађана овог насеља покренула иницијативу, након чега је више од годину трајала процедура како би се испоштовала законска процедура.
– Одржан је збор грађана на којем је донесена одлука о формирању мјесне заједнице и утврђивању граница, и сада је потребно да ту одлуку усвоји Скупштина. Након тога услиједиће избор органа – казала је Самарџић.
Одборник ДПС-а, Дејан Стојадиновић, казао је да се оснивањем МЗ Савина доводи у питање опстанак Мјесне заједнице Херцег Нови и упитао зашто су све мјесне заједнице у в.д. стању. Сличног мишљења била је и одборница Оливера Доклестић, која је навела да је ова Скупштина запоставила Мјесну заједницу Херцег Нови. Одборник ДПС-а Владимир Косић казао је да се нова одлука поштује само када то одговара појединима, те да све води ка томе да су мјесне заједнице у в.д. стању јер јавни функционери не могу бити предсједници и чланови савјета.
Секретарка Самарџић истакла је да ће бити формиран нови одбор Мјесне заједнице Херцег Нови и да мјесне заједнице нису у в.д. стању кривицом општине. Навела је да се Секретаријат више пута обраћао Министарству унутрашњих послова са захтјевом за достављање регистра пребивалишта, како би се организовали избори у мјесним заједницама. Регистар још није достављен, јер се једна улица простире кроз три мјесне заједнице, а велики број лица има адресу б.б. Изразила је наду да ће овај проблем бити ријешен, уз напомену да за сада предсједника мјесне заједнице именује предсједник општине. Предсједници мјесних заједница не добијају накнаду – казала је Самарџић.
Одборници су без расправе усвојили и Предлог одлуке о давању сагласности на Статут Д.О.О. Агенција за изградњу и развој Херцег Новог.
На почетку засиједања одборница Доклестић затражила је да се одборници изјасне о пожару у којем је изгорела радња турског држављанина, која се налази у пословном простору црногорског држављанина, али је већина одбила предлог све док се не изјасне о томе из Управе полиције.
Сједница је у току.
