Херцегновска библиотека угостила Јелену Вукић, списатељицу за дјецу из Бара и топлом, раздраганом и инспиративном атмосфером, још једном показала да је мјестo на коме се увијек може пронаћи вриједна и добра књига, као и мјесто за незаборавне сусрете и дружења.
Овим програмом Градска библиотека и читаоница придружила се установама које обиљежавају Свјетски дан дјетета, 20. новембар, промовишући међусобну интеракцију и разумијевање међу дјецом, али и скрећу пажњу јавности на актуелне проблеме дјеце и обавезе друштва према њима.
Јелена Вукић, ауторка је књиге поезије за дјецу „Зелена крава“ и два тинејџерска романа „Милан, Весна и једна кућа тесна“ и „Фантом, Весна и једна љубав стресна“, сусрети са дјецом за њу су увијек занимљиви.
-Мени је дружење са дјецом увјек врло интересантно, пошто увјек када се каже промоција књиге, представљање књиге њима звучи застрашујуће досадно, међутим, ја се трудим да направимо добру атмосферу гдје изоговарамо родитеље, браћу, сестре, симпатије и баш се добро забавимо. И овдје је било тако, увјек се лијепо реагује на теме које су дјеци блиске, каже Вукић.
Инспирацију за писање Јелена проналази у личном, породичном искуству.
-Породицама које имају дјецу ова ситуација је виома блиска, а то су константне свађе и немогућност да се успостави неки мир. Моја јунакиња је била битку са својим старијим братом и поента је било то да укажем на то колико је важна упућеност браће и сестара једних на друге и колико је породица важна, а све то на један забаван начин кроз загонетке и говор који млади користе. Трудила сам се да више ствари уклопим, да младима прибиближим то да књижевност није ништа страшно, да књиге могу да буду изузетно забавне, али и да укажем на неке изузетно важне животне вредности, рекла је Вукић.
Ауторка је причала и о томе како види улогу савремене књижевности за дјецу и тинејџере у времену технологије.
-Кроз књиге провејава и апел за смањење коришћења друштвених мрежа. Утицај те неке естетике и одраслим женама је превелики, а камоли дјеци и мислим да се превише пажње обраћа на естетско сређивање лица и тијела, а много мање на неке друге корисније ствари, сматра Вукић.
Са ауторком Јеленом Вукић дружиле су се ученице 9. разреда ОШ „Илија Кишић“ из Зеленике, које су се огледале у књижевним ликовима, а непосредност и трагање за одговорима пробудили су велику радозналост.
-У сусретима са дјецом увијек научим нешто ново и постајем заговорник тога да дјецу неправедно оптужујемо да не читају. Кад родитељи или наставници кажу да они ништа не читају, чини ми се да ми немамо појма да ли они читају или не читају, они можда не воле да читају лектиру, али то не значи да не читају литературу која је њима блиска и занимљива, која нас старије не занима. Друштвене мреже као што је Тик-ток имају имају посебне Боок-ток секције гдје они причају о књигама које воле. У свакој већој књижари у већем граду имате Боок-ток секције бестселера које се ажурирају, тако да научим много тога, научим неке нове ауторе, нове хитове, добијем и информацију да ли им се допада то што ја радим. Отворени су разговори и ја сам отворена за критику, рекла је Вукић.
Још једном Библиотека се показала као мјесто сусрета, креативности и подстицаја за младе читаоце.
