Протеклу туристичку сезону у Херцег Новом обиљежиле су повећане количине отпада и потреба за појачаним радом екипа „Чистоће“.
ПР-а предузећа, Радмила Перовић казала је у емисији „Актуелно“ Радија Херцег Нови, да је љето за ово комунално предузеће најинтензивнији период у години.
–Што се тиче послова који се обављају, један од најнапорнијих периода је јун, јул, август и добар дио септембра. Ако се осврнемо на количине отпада које су прикупљене на територији општине, свакако, према извјештајима из рециклажног дворишта, оне су на вишем нивоу него што је то било прошле године. У јуну 2024. имали смо 78 тона у просјеку на дневном нивоу, а ове године 80 тона. Када је јул у питању, прошле године смо имали нешто више, око 92 тоне, а ове године просјечно нешто мало више од 91 тоне. У августу смо заиста имали огроман скок у односу на прошлу годину. Прошле године смо имали 88, ове године смо на 97 тона, а било је дана када смо имали и преко 100, 110 или 115 тона, каже Перовић.
Веће количине отпада могу бити мјерило успјешности туристичке сезоне, због повећаног броја туриста.
– Ми то можемо приписати повећаном броју туриста у нашем граду, обзиром да су извори отпада који ми прикупљамо са истих мјеста, значи са територије општине, немамо неке додатне изворе у току сезоне, можемо слободно рећи да то је отпад произведен, осим од мјештана, и од стране гостију нашег града, рекла је Перовић.
Повећан обим посла представља и додатно оптерећење за систем рада на терену, а како би се град одржао уредним, „Чистоћа“ је током љета ангажовала додатне раднике и организовала вишеструке смјене. Чистачи су излазили на терен од раних јутарњих до касних вечерњих сати.
– Имали смо четири туре одвоза дневно, и редовне и дежурне. Нажалост, велики проблем је што грађани и угоститељи често не поштују термин за одлагање отпада од 21 до 6 сати ујутро. Због тога морамо излазити више пута, што ствара и застоје у саобраћају. С обзиром да се ради о повећеном броју људи, на најфреквентнијим локацијама, као што су шквер, шеталиште и ривијере, значајен број туриста гравитира у том дјелу, односно испод магистрале, тако да морамо да имамо и повећен број радника на тим дјеловима. Наши чистачи излазе ујутру током читаве сезоне око 5.30, па, поподне опет, раде двократно, од 17.00 до 20.00 или 21.00 сат. Ово љето смо имали дежурне чистаче у Игалу, који се остајали до 23.00 сата увече, да на неки начин покушамо да се изборимо са свим тим отпадом који се оставља врло непрописно, поготово дуж шеталишта тако да смо морали да ангажујемо додатну радну снагу. Радио је повећан број радника већи број сати, објашњава Перовић.
Посебан изазов представљало је неправилно одлагање отпада дуж шеталишта. Како би ријешили проблем, прошле године набављено је и подјељено 350 пластичних канти угоститељским објектима.
– Јако пуно локала је отворено и због проблема са морским добром, због кашњења свих тих уговора за плаже, током читавог љета достављали смо канте нашим угоститељјима. Доста њих се придржава предвиђеног начина одлагања одпада, међутим, има и оних који то не поштују, који су узели канте, или из неког разлога нису и настављају да остављају одпад на шеталишту, што, наравно, узрокује и флеке, скупљају се и животинје, мачке, пси, и развлаче тај одпад, тако да имамо, нажалост, врло ружне слике са шеталишта. Дешава се да наш камион у 2 сата прође шеталиштем, а они состављају отпад после камиона, и смеће остаје до следеће неке туре, у 8 сати увече, што на овим температурама доводи до појаве непријатних мириса, и слике су ружне, тако да се не можемо баш похвалити неком сјајном сарадњом. Колеге из Комуналне полиције и Инспекцијског назора су недавно обилазиле угоститељске објекте да би скренули пажњу на то непрописно одлагање, тако да ћемо видјети какви су ефекти, навела је Перовић.
Током љета су сваке ноћи је организовано прање градских улица и шеталишта, а контејнерска мјеста редовно су дезинфикована.
-Наше двије цистерне биле су ангажоване сваку ноћ, негдје иза поноћи или у раним јутарним часовима, кренули би од Титове виле до Омладинског парка, следећу ноћ би наставили од Омладинског парка, до Топле или до Шквера, па онда опет следећу ноћ. Тако да, практично сваку ноћ је опран неки дио. Мислим, да су ове године улице пране чешће него ранијих година и то све улице кроз град, кроз које може да прође наша цистерна, Његошева редовно, улица Сава Илића, кроз Игало, Ривијера, редовно су одржавана контејнерска мјеста, дезинфикована, прани су контејнери, тако да смо се трудили максимално колико је било у моћи свих наших запослених на терену, да некако освјетљају лице нашег града и да туристи који дођу, ето, не понесу неку ружну слику, а то је прво што, кад дођите негдје гледате чистоћу. Било је напорно, али надам се да смо успјели, каже Перовић.
„Чистоћа“ за сада има довољно механизације. Недавно је набавила и нова возила, и сада има довољно камиона за одвоз смећа, уклањање кабастог и картонског отпада, цистерни за прање улица, багера. Оно што је проблем је радна снага које нема довољно.
-Што се тиче радне снаге, увијек имамо проблем. На нашем тржишту је јако тешко набавити радну снагу која је спремна да ради на јавним површинама, тако да имамо дугогодишњу сарадњу са Апатином, и већина сезонских радника нам је, управо, одозго, тако да некако успијемо да „премостимо“ сезону. Скоро смо дали и оглас, међутим, слаб је одзив и са нашег тржишта јако тешко налазимо радну снагу, објашњава Перовић.
У постсезони током јесени „Чистоћа“ планира акције чишћења приградских насеља и уклањање дивљих депонија.
– Већи обим таквих акција планирамо ван сезоне, када прођу врућине и опасност од змија. Нажалост, наши суграђани су склони да формирају дивље депоније чим неко први баци кесу, па се боримо са тим колико можемо – закључила је Перовић.
Поред свакодневних активности на терену, из „Чистоће“ наглашавају да посебну пажњу посвећују едукацији најмлађих. Већ годинама уназад организују се радионице за дјецу нижег школског узраста, на којима малишани уче о важности очувања животне средине, одговорном одлагању отпада и поштовању рада људи који брину о хигијени града.
-Кроз дружења и акције у природи, дјеца схватају да отпад који баце неко мора да покупи и да то није ни мало лак посао. Важно нам је да се од малих ногу развија свијест о томе да град и планету морамо чувати, тако да они кроз радионицу науче и то да цијене и наше запослене на улици, наше чистаче, науче да схвате да су они ту да чисте за нама, да смо ми ти који правимо проблем, ми смо ти који проузрукујемо, сав тај отпад на улици и да то треба да се баца у канте и контејнере, истиче Перовић.
Други сегмент радионица односи се на азил за животиње и одговорно власништво и брига о кућним љубимцима, како би се смањио број напуштених паса.
-Ми такође и радимо са дјецом нижег узраста, гдје их учимо управо томе колико је важно да се одговорно понашају и према својим кућним љубимцима, да не узимају кућног љубимца ако не могу да брину о њему па после кад их избаце на улицу, то је већ стрес и траума за псе. У Азилу је, према посљедњим подацима 191 јединка, што знатно премашује капацитете, наводи Перовић.
Она сматра да чистоћа града не зависи само од радника „Чистоће“, већ прије свега од самих грађана и због тога је неопходно да се сви понашамо одговорније.
