Богат књижевни програм настављен је синоћ у башти Куће нобеловца Ива Андрића, промоцијом романа “Карота” Дарка Тушевљаковића.
Тушевљаковић је добитник Андрићеве награде и Европске награде за књижевност, а „Карота“ је вишеслојна прича о дјетињству прекиданом олујом историје, сјећањима што продиру у садашњост и путовању ка себи.
Како објашњава аутор, у новом роману се највише бавио тренутком прије него што наступи кључна промјена.
-То је тренутак напетости који обележава, ја мислим, сваког од нас за цео живот, и свако од нас може да подели свој живот на сегменте који су обележени управо тим тренуцима у којима се завршава нешто што је до тад трајало и почиње нешто ново. Овај роман се бави једним великим пресеком који је наступио почетком 90-их, који је све генерације које су у том тренутку постојале на овим тренима, обележио. У овом случају у књизи то су дечаци од неких 13-14 година и за њих се у том тренутку завршава тај њихов, како сам га ја у роману назвао, први живот и почиње нешто друго, нешто што не могу ни да наслуте, тако да тај тренутак прелома оно чиме се у роману највише бавим.
Од свих досад написаних књига, за Дарка Тушевљаковића је “Карота” вјероватно најличнија, јер се добрим дијелом вратио у дјетињство.
-Главни лик и велики број ситуација које сам описао, које се дешавају у Задру почетком 90-их, јесу делом преузете из личног искуства, из ствари којих се ја сећам или којих се моја породица сећа. Тако да је процес писања овог романа био вероватно тежи и личнији од писања неких претходних мојих прича и књига, јер је требало, не само осмислити ликове и њихове ситуације и заплате, него некако заронити и у себе и вратити се у нешто што носите са собом већ дужи низ година.
Говорећи о називу романа, аутор је указао да није ријеч о главном лику, већ о дјечаку који представља највећу мистерију, и дјелимично открио због чега је слово Р написано наопако.
-Ја волим у шали да кажем да је зато што ја не знам да кажем слово Р па су се дизајнери играли са тиме,али није. Разлог се открива донекле у књизи. У књизи заправо постоји једно друго слово које је наопако исписано и везано је за насловног лика који није главни лик; постоји други наратор, али добрим делом Карота јесте неко око кога се прича окреће. Он је неко ко у средини у којој одраста одудара чак и у најидеалној ситуацији. Он је неко ко вероватно у широм друштву неће добро проћи, па ми је било занимљиво да замислим како тај лик пролази у екстремним ситуацијама. Мислим, ако сви они који се лако уклапају у околину у екстремној ситуацији ризикују да лоше прођу, шта ће се десити са неким ко у најбезазленијој ситуацији не пролази у добро, како ће он онда проћи у још тежим условима? Свашта сам натоварио њему на леђа. Читаоци ће свакако сазнати шта се с њим дешава, не бих да откривао никакве детаље. Иако није наратор књиге, мислим да је са великим разлогом он носећи лик и неко по коме је имало смисла насловити књигу.
Иако претходни роман “Узвишеност” говори о будућности а “Карота” о прошлости, Тушевљаковић истиче да увијек пише о нама какви смо сада.
-Иако су један добрим делом смештен у прошлост, други смештен потпуно у некакву неодређену блиску будућност, мислим да се суштински оба, и све друго што сам написао, баве садашним тренутком и нама какви смо сада. Јер, пребацивање радње у блиску будућност најчешће служи као некаква метафора или екстраполација, замишљање тога како би ствари изгледале ако се наставе овако како иду сада, док је повратак у прошлост нешто што ми свакодневно радимо. Заправо, повратак у прошлост је део садашњости. Прошлост не постоји више, али постоји наша успомена на прошлост и печат који је она оставила у нама, тако да мислим да се суштински увек бавим тиме какви смо ми сада.
Са аутором је разговарала истакнута књижевница Љубица Арсић, која ће сутра вече у Кући нобеловца Ива Андрића представити свој књижевни рад и нову збирку прича „Ти и ја смо били пар“.
