Иако још нема потпуних податаке за љетњу сезону, подаци Монстата говоре да Црна Гора биљежи слабији почетак туристичке сезоне у односу на претходне године.
Професор др Иво Жупановић, економиста и експерт за туризам, у емисији „Туристичка разгледница“ РТ ХН рекао је да тај проблем није изненадан нити нерјешив, али захтјева системски приступ и промјену економског и развојног правца.
Подаци указују да већи број туриста долази у Црну Гору и то за 8% више него ранијих година, али да се они овдје задржавају краће, тако да је број ноћења мањи него раније и то за 10% . Забиљежен је пад броја гостију са традиционално важних тржишта из региона, посебно из Србије и са Косова, као и из земаља Европе, посебно Шведске и земаља ЕУ, највише Њемачке.
Професор др Жупановић наводи да је велики одлив туриста ка Хрватској, која биљежи раст долазака из БиХ и Србије за чак 145.000 и око 200.000 ноћења.
Професор Жупановић истиче да је разлог за то што цијене нису у складу с квалитетом услуге, што одбија туристе, нарочито оне из региона и са средњом платежном моћи.
– Прва ствар на коју бих апеловао су цијене. Ви можете подизати цијене колико хоћете, али послије не можете рећи крив ми је не знам ко због тога што немамо попуњене капацитете у угоститељству или било гдје. Можете, ако сте подигли квалитет, реновирали објекат па да неко види драстичну разлику, разлику у сервису, тада ће рећи да то стварно вриједи оволико, каже Жупановић.
Уз то, авиодоступност је озбиљна кочница развоја сматра Жупановић. Подаци показују да је аеродром у Тирани у јуну имао више путника него сви црногорски аеродроми заједно у првих шест мјесеци. Недовољна повезаност Црне Горе са кључним емитивним тржиштима директно утиче на број долазака.
Туристе додатно одбијају лоше саобраћајне везе и инфраструктурни радови усред сезоне, посебно на магистралним путевима ка Будви – дестинацији која носи око 40% укупног туристичког промета.
Проф. др Жупановић сматра да је за авиодоступност потребна промјена управљања, а националне и локалне туристичке институције би требало да преузму активнију улогу у довођењу авио-линија и промоцији дестинације, док аеродроми треба да фокусирају средства на инфраструктурни развој.
Потребна је и боља организација приватног смештаја кроз моделе као што су интегрисани хотели, како би се повећала попуњеност и професионализација понуде.
– Већ има земаља на Медитерану, превасходно Италија, а у нешто мањој мјере и Хрватска које су путем дифузних интегралних хотела интегрисали одређене смјештајне капацитете и претворили их у хотелске капацитете. То је на нивоу Херцег Новог већ било започето прије неколико година у Игалу, на Топлој и на низу локација. Обједињавањем тих капацитета постајете интересантни групама и ти капацитети се онда много лакше пуне него да се индивидуално рекламирате, јер то вам смањује и трошкове маркетинга и промоције, сматра Жупановић.
Велики проблем туристичке привреде је сива економија.
– Имате огроман број приватног смјештаја у сивој зони, огроман број смјештаја који није организован на начин да је видљив туристичком тржишту и тек кад те прерогативе направимо можемо да говоримо о неком даљем развоју, наводи Жупановић
Поред ових мјера, проф. др Жупановић предлаже и сет других конкретних мјера које би могле зауставити негативне трендове. Снижавање фискалних оптерећења – попут ПДВ-а у угоститељству, затим дигитализацију и олакшану администрацију, као и свеобухватнију промоцију. То значи да није довољно присуство на сајмовима, већ су потребна конкретна мјерења ефеката и усклађивање понуде са тржишним захтевима и туристичким трендовима.
-Мора се управљати са оним што су свјетски трендови. Ако игноришете то, завршићете на маргинама туристичке понуде. То нама не смије да се деси зато што је туризам кључна грана макро економије и неодрживошћу туриузма довешћемо до тога да имамо неодрживост укупне економмије у смислу прихода које буџет приходује и које локалне институције приходују, сматра Жупановић.
