У оквиру програмског циклуса „Писци о писцима“, синоћ је у Кући нобеловца Ива Андрића промовисано друго издање романа „Република Ћопић” Вулета Журића.
То је, уз „Помор и страх“, његова најчитанија књига којом је Журић дао допринос обиљежавању 110 година од рођења, како су написали кад је изашло прво издање – нашег највољенијег писца.
Аутор је објаснио да је, читајући Ћопића добио идеју да у овом роману покуша да измисли Ћопићево писање, и истакао да како вријеме пролази постаје све јасније колико је он велики писац.
-Писац је писац 24 сата дневно, и у једном од тренутака замишљености мени се појавила та слика, односно прича како је он крштен. Појавила ми се слика оних УНИЦЕФ-ових новогодишњих честитки и просто сам видио уоквирену слику његове баке која носи малог Бранка на крштење. Одатле се родило све, а из тог читања и дружења са књижевним свијетом Бранка Ћопића ја сам ријешио, на неки начин прећутно, да измислим тај књижевни језик Бранка Ћопића, па да некад можда читалац заиста повјерује, како кажу млади да се „прими“ на то да је можда то заиста неки Ћопићев рукопис. Али, онда сам намјерно инсистирао на томе да повремено прво искачем временски из тога, да долазим у садашњост прије десет година, да негдје можда чак и себе уплетем и да уствари говорим о неким чињеницама које говоре о времену након Ћопићеве смрти. Бранко Ћопић, његово књижевно дјело и уопште његова цијела појава и његов утицај на друштво у том времену стоји раме уз раме уз највеће писце. То дјело јесте другачије, то дјело јесте апсолутно окренуто народу, он је најнародскији и највољенији наш писац, како кажемо, али он је прије свега био оно што он не да да ви видите – он је био изузетно образован човјек, подсјетио је Журић.
Са аутором је разговарала новинар и публициста Витка Вујновић, упитавши да ли је Ћопић погрешно сврстан у дјечје писце, с обзиром на нека од његових значајних романа као што су ,,Пролом“ и ,,Глуви барут“. Аутор “Републике Ћопић” истиче да је ријеч о врло озбиљном писцу који је био критичар друштвеног система.
-Ћопића препоручујемо увијек као неку врсту универзалног аспирина. Ако се не осјећате добро, ако нешто не иде добро, узмете мало то и одмах ће вам бити лакше са једне стране. Са друге стране њега треба читати зато што је то један врло важан писац који није довољно протумачен. Он је исувише уско сврстан, отуда и слови за неког писца за дјецу кога треба да читају ђаци и као да се сјећамо неких пионирских дана, а уствари је човек који је можда и најбоље писао о ономе што се дешавало кодс нас за вријеме Другог свјетског рата. Са друге стране био је и критичар друштвеног система. Због једне такве приче је и надрљао, па и био скрајнут. Тако да је Ћопић један од наших највећих писаца, али не онај класик који треба да стоји на полицама и да његове књиге скупљају прашину. Све што је писао одише једном ведрином и тим мајсторством једноставности, као да је то само од себе написано и настало као да није то нека, да се мало да шалимо, у његовом духу, бенаста глава измишљала. Он је наш најнароднији, а са друге стране врло озбиљан писац, сматра Журић.
Коментарисао је и херцегновску промоцију истичући да има посебних мјеста у нашој култури и уопште у свијету, која „чине част човјеку да се ту уопште ту појави, а камо ли да он нешто говори и да су дошли да га слушају.
-Такво је ово мјесто, таква је ова кућа, а и Херцег Нови је једно мјесто о коме би уствари требало много више да се зна. Јако много културне историје је ту уткано, и то је један град који нама који ту долазимо уствари враћа ту културу, тако да је ово изузетно задовољство . Други пут овдје гостујем, био сам прије три-четири године када смо говорили о Андрићу и Црњанском, а ево сад о Ћопићу. Све најбоље желим људима који раде овдје тако лијеп посао што доказује и оволико публике која зна да је овдје кућа гдје живи лијепа риеч, гдје живи култура и гдје живи разумијевање, поручио је Журић.
Витка Вујновић је подсјетила да је Бранко Ћопић био чест и драг гост Херцег Новог, да се дружио са породицом Пушић и посебно са Душаном Костићем, те да су у нашем граду остали трагови тих дружења, попут бисте Бранка Ћопића.
