Приватни смештај је једна од кључних карика туристичке понуде Црне Горе. Са више од 10.000 легалних издавалаца, овај сектор значајно превазилази број од 500 хотела, али се и даље суочава са бројним изазовима.
Капацитети приватног смјештаја значајно су унапређени у протеклим годинама, тако да могу да парирају смјештају на многим популарним дестинацијама. То су мали системи који се лако активирају и могу да функционишу током цијеле године, каже Бранка Џогановић, директорица Удружења издавалаца приватног смештаја.
-Приватни смјештај покрива потребе различитих типова гостију, од породица и парова до оних који траже активан одмор. Гост са било којим буџетом може да нађе нешто одговарајуће за себе, истиче Џогановић.
Највеће интересовање туриста за приватни смјештај је у четири приморска града, у Херцег Новом, Будви, Бару и Улцињу, а утисци туриста и оцијене приватног смјештаја су јако добре.
-Имамо туристе који нам се враћају сваке године, што довољно говори о задовољству. Гостима прија контакт са домаћинима, савјети, препоруке, атмосфера.То нам је дало импут да смо на добром путу и да заговарамо добре праксе и добре ствари. Са друге стране, људи који нису долазили дуги низ година на Црногорско приморје и вратили су се, пријатно су били изненађени квалитетом смјештаја, одговорношћу домаћина, садржајима који се налазе у смјештају, квалитетом опреме која се налази у смјештају. Ипак, постоје ствари које утичу на укупан утисак: чекања на граници, цијене намирница, лежаљке, паркинг… Али, као домаћини трудимо се да то надокнадимо личним односом, да гост ипак оде кући са добрим утисцима, каже Џогановић.
Приватни смјештај остаје конкурентан.
-У сезони се може наћи смештај и за 10–15 еура по особи. Цијеле јединице за 3–4 особе иду од 25 до 50 евра. Упркос приступачним цијенама, јун је био слабији. Надамо се да ће остатак сезоне бити на нивоу прошле године, навела је Џогановић.
Џогановић каже да ситуација није црно-бијела када је сива економије у питању. Постоје издаваоци који не посједују туристичко рјешење, али уредно пријављују приход од ренте кроз порез на непокретност, те се не могу сматрати дијелом сиве зоне.
-Систем је подрешен тако да контроли подлежу издаваоци који имају рјешење о изнајмљивању и инспекције тренутно контролишу само оне који су регистровани. Ипак, за ову годину је најављено да ће инспектори имати више овлашћења, тако да ће моћи да контролишу и оне издаваоце који нису у бази, који послују нелегално и који су угостили људе на дугорочно или на краткорочно, а да нису евидентирали тај приход кроз фискални систем, тако да ће инспекције добити нова овлашћења и проширити контроле и на нелегалне издаваоце, рекла је Џогановић
Нису сви који немају рјешење за туристичко изнајмљивање у сивој зони. Постоје они који код нотара евидентирају уговор, плаћају порез, и тиме испуњавају обавезе.
-Удружење је предложило да се сада, када је у изради нови Закон о туризму то прецизније дефинише и уведе појам „домаћин у туризму“ као облик брендираног, одговорног издавања апартмана и приватног смјештаја, како би могли сви они који имају рјешење за туристичко изнемљивање да буду брендирани и подржани кроз маркетиншке и друге активности од стране државе. Домаћини у туризму су просто људи који се традиционално, породично дуги низ година и деценија баве туристичким изнемљивањем гостима који долазе на љетњи или на зимски одмор. Они гостима нуде више од смештаја, препоруке за излете, ресторане, активности… То је искуство, а не само соба, наводи Џогановић.
Званична стандардизација смештаја потиче из 2004. године и, како каже Џогановић, више није примјенљива.
-Ми смо сугерисали већ више пута да она није више примјенљива, да је доста ствари превазниђено и да су данас и захтиви агенција и гостију некако другачији. Та стандардизација није ускладђена са актуелним тренутком. Тако да смо ми иницирали више пута да се створе услови да се успостави нова стандардизација, како би сви ти туроператори и агенције имали више повјерења у наш приватни смјештај, како би кроз појам домаћин у туризму знали који су то издавоци који послују легално и ка којима могу да иду са упитима, објашњава Џогановић.
Удружење издавалаца приватног смјештаја Црне Горе инсистира на новим критеријумима који ће пратити модерне захтјеве гостију и туроператора. Удружење окупља између 800 и 1000 активних чланова из различитих дјелова земље и та бројка варира. Чланови добијају едукацију, подршку, вебинаре, калкулаторе зараде и могућност да преко удружења утичу на доносиоце одлука.
-Наша веб платформа рентај.ме је бесплатна и садржи пуно едукативног материјала, од оглашавања до уређења смјештаја. Будва има преко 3000 активних рјешења, што је највише у земљи. Разлог је, једноставна и подстицајна процедура за регистрацију. Нема условљавања, процедура траје десет минута, таксе су око 600 евра. За разлику од тога, друге општине често условљавају издаваоце додатним трошковима, што их одвраћа од регистрације, закључује директорица Удружења издавалаца приватног смјештаја Црне Горе, Бранка Џогановић.
