Научне конференције које се обнављају и одржавају након паузе због пандемије, у нашем граду доприносе развоју конгресног туризма, по којем је Херцег Нови познат, још од давне 1969. године када је одржана прва Свјетска конференција о синтеровању у тадашњем Нуклеар центру на Топлој. Ове сезоне је најављена и 22. Међународна конференција о материјалима YUKOMAT 2021. године, која ће бити одржана од 30. августа до 3. септембра у Hungest hotel Sun resort на Топлој. Најављен је долазак еминентних научника из области нанотехнологија, међу којима, су два нобеловца.
Проф. др Драган Ускоковић, предсједник Међународног друштва за синтеровање и Друштва за истраживање материјала Србије, члан Института техничких наука САНУ, организатор конференција YUKOMAT , научни сарадник у емисији „Минути за науку“ говорећи о историјату скупова свјетске научне елите, подсјетио је на прва окупљања 60-тих година прошлог вијека на конференцијама о синтеровању (научна дисциплина о структури материје) која је била претеча конференцији о материјалима, која се под префиксом YU, одржава у Херцег Новом од 1995. године:
– То је назив са префиксом YU за сва времена, Југословенска конференција материјала. Херцег Нови је био центар окупљања , гдје су најеминентнији свјетски стручњаци и проналазачи истока и запада још у доба хладног рата износили идеје, размијењивали искуства и истраживања, доносили одлуке које су биле пресудне за данашња научна и технолошка достигнућа у свим областима од свемирских и нано технологија, информатике, нуклеарне медицине, молекуларне биологије, ракетне технологије, астрофизике и других, а која су помјерила границе ове цивилизације. Тако да смо крајем 60-тих година формирали Међународни Институт за синетеровање материјала , с намјером да повежемо научнике из цијелог свијета, који нису имали прилике да се сретну и размјене искуства на другим мјестима. Домаћин им је био Херцег Нови, у којем је организовано много конференција. Неке су организоване ван Херцег Новог у Дубровнику и Порторожу, али су се враћали поново у Херцег Нови све до 1989. године. Конференција је настављена и проширена 1995. године под називом YUKOMAT, образложио је др Ускоковић.
На овогодишњој коференцији планирано је да говоре многи научници и своја научна достигнућа представе многа свјетска имена , међу којима , из области нуклеарне медицине проф. Роберт Синклер ( Robert Sinklair) са Универзитета Стенфорд, Јури Гогоци ( Yury Gogotsi) са Универзитета из Филаделфије; те Michael Stanley Whittingham (The University of New York) добитника Нобелове награде из хемије за 2019. годину за развој материјала за литијумске батерије (lithium-ion batteries) и нобеловца добитника награде за физику Sir Andre K. Geim (The University of Manchester).
– Они су годинама укључени у рад Друштва за истраживања материјала, који долазе и радо се враћају у Херцег Нови, а могли су да било гдје у свијету пласирају свој научни рад. На предстојећој конференцији YUKOMAT прво би требало да говори проф. Синклер , наш драги гост, који је добио награду за прошлу годину и он проучава са високософистицираним методама промјене, које се дашавају на малој скали код материјала. Годинама је причао на који начин се може са малим магнетним честицама усмјерено дјеловати на канцер ћелије. Гогоци који је добио награду за ову годину а остварио је врхунске резултате, покренуо више од 1.000 лабораторија по цијелом свијету, ће причати о истраживањима новим класама материјала, као што су карбиди, нитриди, горби ди и други, без чијих проналазака се не би могао замислити савремени живот. Научници су у проналасцима на овом нивоу развоја показали велики напредак у свим областима од ракетне космичке технологије до медицине, чију широку примјену не могу остварити због познатих административних баријера и монопола. Витингем, добитник Нобелове награде из хемије за 2019. годину за развој материјала за литијумске батерије, која је данас тотални хит, јер већина савремених уређаја се не би могла ни замислити без тог материјала, објаснио је др Ускоковић.
У том друштву су и проналазачи вакцина против Ковид 19, које садрже компоненте наночестица, које блокирају корона вирус, микро величине до 120 нанометара. Процјењује се да укупна запремина корона вируса, којим су заражене стотине милиона особа широм свијета – може да стане у чашу од један и по децилитар.
фото насловна: архива
