Након гостовања драмског и балетског ансамбла Народног позоришта у Београду, на 30. Херцегновским априлским позоришним свечаностима, вечерас ће 50. пут бити изведена представа “Успомене Саре Бернар” у режији Сташе Копривице, са Татјаном Бошковић и Дејаном Ђоновићем.
Организатори су ЈУК “Херцег фест“ и Херцегновско позориште, а фестивал који траје три деценије одвија се под покровитељством Општине Херцег Нови, бројних спонзора и пријатеља фестивала, медија…
Подршка Министарства културе и медија је веома значајна за Фестивал, који је друге вечери посјетила министарка у Влади Црне Горе Тамара Вујовић, посветивши посебну пажњу изложби о три деценије ХАПСа, који је од оснивања имао посебну комуникацију са јавношћу кроз визуелни идентитет коме је посвећена поставка у фоајеу Дворане ПАРК.
– Морам да кажем да је за мене ХАПС један цјели ролеркостер емоција. Нашла сам један стари билтен гдје пише Тамара Вујовић, студент, која се радује шестом по реду ХАПСу. И на овој изложби се види да не само што је ХАПС растао него смо и ми расли уз ХАПС, цијели град и сви добри духови, добри људи који су давали свој допринос фестивалу. Кроз серију плаката видимо дивне умјетнике који су их дизајнирали, подсјећамо се на неке дивне аматерске глумце који су остваривали бравуре, а припадали су Херцегновском позоришту. Видимо да је то увјек био добар репертоар, да су то увјек биле биране представе, али како је из године у годину ХАПС растао и продукционо, и по квалитету. И заиста, сада свједочимо, то је пуних 30 година један етаблирани, озбиљан фестивал којим апсолутно сви можемо бити поносни. Тако да и ја честитам организаторима на преданом раду, јер требало је ову позоришну ватру држати живом дуге три деценије. Живјело Позориште, сусрети у позоришту и лекције које понесемо из њега, рекла је Вујовић.
И 30. ХАПС наставља да истражује однос између позоришта и музике и да се бави развојем публике. То између осталог значи да сви гледаоци имају прилику да оцијене представу коју су гледали. Представе Народног позоришта у Београду су оцијењене високом оцјеном – балет на музику Вокија Костића “Ко то тамо пева” 4,85, док је “Успаванка за Алексију Рајчић” добила оцјену 4,46.
