Пожар који се синоћ догодио на јахти Рамонда у Портонови марини, који је угашен око 23.00 сата, а захваљујући брзом интеревенцијом надлежних служби спријечено њено потонуће и изливање нафте, по мишљењу предсједнице Еколошког друштва Боке Оливере Доклестић је ипак еколошки инцидент.
У саопштењу за јавност наводи да је питање само размјера, односно, количине или концентрације ослобођених токсичних супстанци, у ваздух, и у море, из нафте, односно, нафтних деривата, који су били ускладиштени на јахти.
-Нафта, односно, нафтни деривати на животну средину у овом случају имају утицај кроз емисију осолобођених гасова, као продуката сагоријевања, као и стварањем нуспродуката горења, што утиче на биљни и животињски свијет у мору, али и на људско здравље, оперативаца у овом случају, и становника на обали. Лимитирајућа вриједност за људско здравље је 10 микрона, током горења нафте, каже Доклестић.
Нафта, и нафтни деривати, на којима је заснован развој цијеле наше цивилизације, заправо је, појашњава Доклестић, истовремено једна од највећих пошасти за живи свијет на цијелој планети, у случају директног контакта, са морем, морским дном, флором и фауном, човјеком и копненим организмима, укључујући и птице.
-Утицај на животну средину кроз течно стање јесте контакт изливене нафте/ деривата на водени екосистем или обални екосистем седимената, узрокујући примарне, секундарне и терцијалне промјене. Бензин је изузетно токсична материја за живи свијет, па тако и за човјека. У основи су: угљеник, водоник, сумпор, азот и кисеоник, ароматични уљговодоници, олово, уз више од 100 других супстанци, наводи Доклестић.
Истиче да је овај инцидент опомена, „жути аларм, у првом реду Јавном предузећу за управљање морским добром, да је превише опуштено у згртању новца од изнајмљивања плажа а да не мисли о стварном управљању морском обалом, те о неопходним, еколошкиим, а то значи и безбједоносним мјерама заштите обале од оваквих инцидената, који лако могу да прерасту и катастрофе“.
– Наиме, улазак крузера и то више њих, истовремно, у уски простор Которско-рисанског залива, веома густ љетњи поморски саобраћај разних врста пловила, од јахти до глисера, јесте без контроле, без правог мониторинга управљања заливским акваторијем и студиозног праћења стања морске флоре и фауне. Измјена линија обале, због изградње нових плажа, уношење другачијих материјала, у великој мјери мијења приобалне струјнице, а значајно утиче на уништавање морске флоре и фауне. Дакле, питање је докле треба да трпимо мегаломанске жеље неусклађење са могућностима простора, природним датостима животне средине, ако и људским капацијом за праћење стања, наводи Доклестић.
Сматра да је у случају инцидента са јахтом у Портоновом потребно хитно прибјећи озбиљном програму заштите, заснованом на искуствима у сличним условима земаља Медитера, али уз прављење специфичне базе подака о обали Боке Которске, са уношењем свих карактеристика лука, лучица, марина, привезишта, свих измјена обале, подморја, са строгим учешћем Института за биологију мора и њиховим редовним мониторингом стања морске флоре и фауне, уз озбиљно бављење физиком, или динамиком морских струјница.
-Ово су битни задаци управљања обалом унутар Бококоторског залива, те док се не уради детаљна анализа стања, не би требало градити нове плаже и мјењати линију обале и састав материјала. Уз ово иде строга контрола свих марина, лучица и привезишта, а што је већ питање одговорности и укључивања читавог правног система заштите. Сада, очигледно, ни једна општина, а ни ЈП МД немају капацитет за овакав план. Колико ће инциденти допринијети да неко почне о овоме да мисли – видејећемо, поручује др Оливера Доклестић, предсједница НВО Еколошко друштво Боке Которске.
