Просторно урбанистички план општине Херцег Нови поново је враћен на дораду и овога пута замјерке је имала Управа за заштиту културних добара због планиране градње у залеђу, које према њиховом ставу представља заштићени пејзаж.
Руководилац општинске комисије за поступак доношења ПУП-а, Ранко Ковачевић прича за РТХН да су поступили по примједбама Управе, али то није било довољно.
– Упорни су у ставу да предвиђено, ново грађевинско подручје, које смо формирали у складу са захтјевима и примједбама грађана на јавној расправи, треба да се смањује, народно речено, да се брише. Ни на једно наше образложење, зашто је то тако, нису реаговали, нити су се удубљиваљи. Једноставно, таквог су става да ништа ново не може. Кажу да је то заштићени пејзаж и мора да остане такав – наводи он.
План локалне управе кроз нови ПУП био је да грађанима отвори простор за становање или привредну градњу, односно туризам, али у Управи без рационалног образложења, категоришу тај простор као очувани или културни пејзаж универзалне вриједности, на којем је забрањена градња.
– Ту постоји изражена дискриминација, јер на тиватској страни Луштице, они имају отврене руке да планирају и да граде. Ми не тражимо ништа више, него оно што имају Тивћани, да имамо и ми. Али је та бирократија ту таква и ми смо сада, након три године покушаја да нешто остваримо, принуђени да бришемо те грађевинске површине. У последњих десетак дана како то радимо преко 100 хектара предвиђених, нових површина морали да бришемо, да би задовољили тих неколико бирократа из Управе за заштиту културних добара – прича Ковачевић.
Комисија настоји да у поступку доношења ПУП-а не оштети ни једног грађанина, али је са техничког аспекта веома велики посао креирати површине које ће у Управи прихватити.
– Постављамо оне површине за грађење, које већ постоје у садашњем Просторном плану. Означавамо оне локације, за које су грађани упутили захтјеве да им се претворе у грађевинска земљишта, па постављамо локације на које су грађани дали примједбе током јавне расправе и коначно, постављамо катастарско стање свих изведених објеката, које би требало легализовати. Гледамо да у свему томе заобиђемо и евентуално те проширене површине избришемо – појашњава Ковачевић.
Због конзерваторског става да су ти пејзажи заштићено културно добро, како сматра Ковачевић, спречена је валоризација херцегновског залеђа, јер без грађевинских површина које предвиђа ПУП није могуће изградити сеоско имање.
