Јавна расправа о Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању лица са инвалидитетом завршена је 5. марта, након што је Министарство рада, запошљавања и социјалног дијалога претходно одбило да је обустави и Нацрт закона повуче из процедуре, упркос чињеници да се овакав Нацрт не може поправити, саопштили су из десет удружења и организација које окупљају и баве се проблематиком особа са инвалидитетом, међу којима је и Нова шанса у Новом.
Kако наводе, не одустају од захтјева да Министарство повуче такав Нацрт закона и поново оформи Радну групу за израду новог Закона, те да упоредо уради све неопходне анализе и прикупи ваљане и прецизне податке који би се користили као основа у изради Закона.
-Не постоји оправдан разлог, нити јавни интерес да се жури с измјенама и допунама закона, односно с усвајањем истих имајући у виду да је овај акт, по Програму приступања Црне Горе Европској унији (ППЦГ), планиран за усвајање у IV кварталу 2025.
Истичу да овим Нацртом закона Министарство крши Конвенција УН о правима особа с инвалидитетом, и то кроз више чланова, од општих обавеза, недискриминације и једнакости, жена с инвалидитетом, подизање свијести о питањима инвалидитета, самосталног живота и укључености у заједницу, до права на рад и запошљавање.
Јавна расправа је, како кажу, спроведена на потпуно неприступачан начин, није укључивала информације у приступачним форматима: електронски читљивој форми, Брајевом писму, увећаном формату, преводу на знаковни језик, лако разумљиви језик и друге алтернативне начине.
-Недопустиво је да је Министарство, у дефинисању измјена и допуна, проблематизовало повећање броја послодаваца који запошљавају особе с инвалидитетом (што дословце пише у Образложењу) кад је циљ Закона „стварање услова за повећање запослености лица са инвалидитетом и њихово равноправно учешће на тржишту рада, уз отклањање баријера и стварање једнаких могућности“.
Питамо се какви су то услови створени за запошљавање особа с инвалидитетом ако је у децембру 2024. било запослено свега 4550, док је преко 8600 хиљада било на евиденцији незапослених? Или је то држава нама одредила да је то „довољно повећање“ упркос томе што је 2007. поставила циљ да ће бити 7.300 особа с инвалидитетом за које ће се користити субвенције, питају из ових организација.
Питају и зашто се Министарству жури да Јавну расправу спроведе за 20 дана када важећа уредба прописује тај рок између 20 до 40 дана, те у чијем је интересу да се организује само један округли сто у централној регији, док нису организовани округли столови у јужној и сјеверној регији.
-Стварност је, а не мит да Министарство није урадило ниједну ваљану анализу, те да постојеће није користило у изради Нацрта закона, заборављајући притом да је постојала и верзија Нацрта закона у 2021. Огромна је истина и то да је Министарство незаконито формирало нову Радну групу за израду овог Нацрта иако претходна, формирана 2015, није завршила свој рад јер јој то надлежно министарство није омогућило. Јасно је да је стварност, а не мит да надлежно министарство намјерава ограничи и умањи обим права гарантованих до сада. Стварност је, а не мит и то да се ограничавањем и умањивањем права послодаваца ограничавају и умањују права и особама с инвалидитетом. Нажалост, стварност би била и то да би ступањем на снагу оваквог закона особе с инвалидитетом остајале без посла и биле би им умањиване зараде. Мит је, изгледа, то да ће нас заштитити држава, наведено је у саопштењу.
Како наводе, држава је у домену своје радне и социјалне политике независна да уређује односе на својој територији, уз поштовање основних људских права и међународних конвенција, а стварност је та да је Министарство прекршило неколико конвенција. Стварност је и то да ниједна директива ЕУ не ограничава, ни директно, ни индиректно – кроз ниво подршке или изостана подршке послодавцима – износ зарада особама с инвалидитетом до износа 50% просјечне бруто зараде, а мит је да се то усвајањем оваквог текста не би десило у пракси.
-Истина је да је држава дужна да осигура пуно и прогресивно остваривање права на рад, уз забрану ретрогресивних мјера и терет доказивања да су такве мјере уведене тек након најпажљивијег разматрања свих алтернатива, да су прописно оправдане, позивајуц́и се на укупност права предвиђених Конвенцијом, у контексту пуног коришц́ења максимално расположивих ресурса државе уговорнице, и да немају несразмјеран утицај на особе с инвалидитетом, а сурова стварност да је Министарство урадило потпуно супротно.
Стварност је и то да су предложене измјене у супротости с Уставом Црне Горе који забрањује повратно дејство и јемчи посебну заштиту особа с инвалидитетом, док је истина да нам Министарство гази достојанство и покушава угрозити егзистенцију.
Превелика је и грозна стварност, а никако мит, и то да је кампањом у којој су особе с инвалидитетом таргетиране као штеточине, недостојне високих зарада и оне које су терет и трошак за државу нанесена несагледива и тешко поправљива штета.
На крају, стварност је и то да је у супротности с тековинама ЕУ да држава креира систем кроз који ће остваривати финансијску добит на рачун незапошљавања особа с инвалидитетом, јер је у протеклих скоро 17 година наша држава у финансијском плусу више десетина милиона евра, управо кроз наплату посебних доприноса за запошљавање особа с инвалидитетом, наведено је у саопштењу које потписују: Удружење младих са хендикепом Црне Горе; Савез слијепих Црне Горе; Савез удружења параплегичара Црне Горе; Савез глувих и наглувих Црне Горе; НВО Мозаик, Никшић; Удружење за подршку особама са инвалидитетом Бијело Поље; Удружење за афирмацију и подршку женама са инвалидитетон „Нова жена“, Удружење родитеља дјеце са тешкоћама у развоју „Зрачак наде“, Пљевља; Нова шанса у Новом; Параолимпијски комитет Црне Горе.
