Представница Института за биологију мора, прва научница из Црне Горе која је боравила на Антарктику, др Весна Мачић недавно се вратила са студијског путовања, које је трајало мјесец. За нашу научницу, која је у експедицији са бугарским колегама истраживала биљни и животињски свијет и морске организме на континенту на којем се налази Земљин Јужни пол, представља велики подухват и незаборавно искуство.
Захваљујући иницијативи и сарадњи предсједника Црне Горе Јакова Милатовића и предсједника Бугарске Румена Радева дошло је до одласка наше научнице на Антарктик. На далеки пут отиснула се са колегама из Антарктичког института и посадом брода „Св. Кирил и Методије“ Бугарске морнарице. Др Весна Мачић, научна сарадница у Институту за биологију мора УЦГ, каже за РТХН да се први пут завијорија црногорска застава на истраживачкој станици на Антарктику. На Антарктику је представљен Институт из Котора и наша земља у изузетном окружењу сурове природе и богатства флоре и фауне, морског свијета под ледом, навела је, између осталог, наша саговорница:
– Утисци су дивни, искуство које остаје за цијели живот. Имала сам срећу да овај пројекат реализујемо. Наш крај је познат по поморцима, било их је сигурно који су крочили на Антарктик, као поморци, авантуристи, а моје је задовољство да сам тамо била научник. С обзиром да је то било званично, онда је то био и разлог да црногорска застава буде истакнута на истраживачкој бази, током двадесетак дана, колико сам била тамо. То је новина за мене лично, за Институт за биологију мора и за Црну Гору, уопште, истакла је др Мачић.
Др Мачић ја казала да је у научној експедицији било више истраживача, него што је то раније био случај:
– Нас тридесетак је бродом дошло из Усхуаиа (Ushuaia), града у Аргентини, који се налази на самом југу Огњене земље, називају га „крај свијета“. Ту смо се укрцали у брод, који је још у новембру испловио из Бугарске и допловио до Аргентине и онда смо заједно, сви даље наставили ка Антарктику. Велика већина научника и техничара је искрцана у бугарску базу на острву Ливингстон. Ја сам са још неколико људи све вријеме боравка провела на броду „Свети Кирил и Методије“, који је у сувласништву Бугарске Академије поморства и Војске и бугарског Института за Антарктик, прича др Мачић.
Функција брода је је да снабдијева бугарску истраживачку станицу „Св. Кирил Охридски“ са материјалима, грађом и свиме што је потребно за научни рад у суровом предјелима Антарктика.
Наша научница је импресионирана са оним што је видјела, истраживала и сакупљала организме на јединственим локацијама које обилују огромним ледницима:
– Сви ти пејсажи који обилују огромним ледницима, глечерима са снијегом и ледом, су импресивни, кад се дода велики биодиверзитет, различитих организама, попут, разних врста пингвина, китова, туљана, морских слонова и разних птица, то је нешто што за биолога представља огроман простор за нове идеје и за нова дјеловања, оцијенила је др Мачић.
Бугарски Антарктички институт је прихватио да ми ове године радимо на пројекту изучавања микропластике. Истраживања микропластике на Антарктику показују колико пластични отпад има утицај на глобалне екосистеме и на жалост је присутан и на овом далеком континенту.
– Узорковали смо седимент и нешто мало рибе, нисмо могли на вријеме сву опрему да пошаљемо на брод. То су узорци које ћемо узети да анализирамо, тек кад се брод врати у априлу у Бугарску. Надам се да ће то бити повод да разговарамо са бугарским колегама и да нађемо неке међународне фондова да наставимо та истраживања на Антарктику, очекује др Мачић.
Она наводи да климатске промјене условљавају појаву отапања ледника, и све промјене које се тамо дешавају.
-Нама је овај дио планете интересантан за истраживање, јер је веома важан за циркулацију морске воде. Већ сада има наговјештаја да се мијењају брзине тих океанских струја, а то је нешто што ће изазвати много веће промјене. На нама научницима је да што боље схватимо те природне процесе и доносиоцима одлука понудимо објашњења за те промјене у природи и исто тако да упозоримo на промјене климе које се могу десити у врло скорој будућности. Доносиоци одлука морају да поведу рачуна и дозову се памети, како би донијели рестриктивније мјере у очувању природе и планете, указала је др Мачић.
Говорећи о Антарктику, напомиње да је то изоловани континент, далеко од цивилизације, клима је веома оштра и сурова, честе су олује и владају екстремне хладноће, а и воде још нису довољно испитане. Навигације је у тим предјелима ризична. Др Весна Мачић, добила је и диплому „поларног наутичара“ коју јој је додијелила посада “Св. Климента и Методија” за прелазак 60-те паралеле јер се то у поморству сматра да је од посебне важности.
До острва Ливингстон на Антарктику бродом је из Аргентине, прошла посебни изазов, по опасним и немирним водама Дрејковог залива гдје су већином чланови експедиције, имали морску болест. То је било посве другачије искуству од оног којег је стицала на истраживачким бродовима на Медитерану, Црногорској обали, као и Бококоторском заливу.
Ипак, нетакнута природа је оно што карактерише предјеле далеког конитинента, са богатством флоре и фауне. Др Мачић је сакупила и разне узорке морских шкољки, седимента, примитивних организама и другог материјала што се све налази на бугарском истраживачком броду који ће се у априлу вратити у матичну луку гдје ће га преузети и даље у Институту за биологију мора у Котору, заједно са колегама анализирати. Воду каже није могла узорковати, због недостатка адекватне опреме.
-То су другачији организми, од оних на које смо ми у Институту навикли, тако да ће нама бити интересантно да даље бавимо анализом тих узорака, објашњава она.
Др Весна Мачић је ронилац, што јој помаже у њеним експедицијама и истраживањима морског еко система. Очекује да ће добити прилику да се поново врати на Антарктик у неке нове научно истраживачке подухвате и, како каже, добила је жељу да обезбиједити лиценцу за роњење под ледом.
-Било би ми задовољство уколико би у неком наредном периоду могли да поновимо ову сарадњу и да укључимо у ове активности и роњење. Зато што на острву Ливингстон прве комшије Бугарима су Шпанци, који имају своју базу на пар километара од бугарске и они се баве роњењем. Видјећемо колико ћемо моћи да укључимо роњење у неке планове, ако не онда ћемо пробати са подводним камерама да снимимо морски живи свијет и да допринесемо његовом бољем познавању, образлаже др Весна Мачић.
