Привредна комора не подржава било коју врсту бојкота њених чланица без обзира на сектор у којем послују и сматра га, како су саопштили, неоправданим, јер директно погађа привреду која није одговорна за изазове који се на тај начин покушавају ријешити.
Из те пословне асоцијације наводе да се мора имати у виду специфичност црногорске економије, која је увозно зависна и као таква у великој мјери подложна утицају глобалних и регионалних економских кретања.
-Покривеност увоза извозом на нивоу је од свега 14 одсто, што додатно усложњава ситуацију и повећава осјетљивост наше привреде. Стога при упоређивању нашег тржишта и тржишта земаља у региону и шире, треба сагледати цјелокупни економски амбијент, наводи се у саопштењу.
Из ПКЦГ истичу да сектор трговине на велико и мало представља један од најзначајнијих сектора црногорске привреде, јер има највеће појединачно учешће у бруто додатној вриједност од 13,7 одсто у 2023. години, а запошљава више од једне трећине свих запослених у приватном сектору.
-Стога, не треба износити паушалне оцјене о пословању компанија из овог сектора. Наиме, све компаније предају финансијске исказе Пореској управи и из њих се лако може утврдити, између осталог, да је бруто маржа у Црној Гори мања него у Словенији, Србији и Хрватској.
Анализа цијена и пословања трговинских предузећа у Црној Гори – сектор прехрамбених производа и безалкохолних пића, коју је урадио тим професора са Економског факултета, показала је да се раст цијена у претходном периоду није десио као посљедица нерационалног понашања трговаца, већ фактора на које привреда не утиче, тврде у Привредној комори Црне Горе.
-Анализа је показала и да сектор трговине није генератор инфлације, те да је раст цијена неминован када зараде расту брже од продуктивности, на што је Комора и раније указивала. Зато је генераторе инфлације потребно додатно анализирати укључујући и утицај појединих мјера економске политике, наводи се у саопштењу.
Истичу и да је административни апарат знатно увећан.
-Уз раст зарада који се десио у претходном периоду, а који није праћен повећањем продуктивности рада, дошли смо до парадоксалне ситуације да су лична примања у јавном, већа од примања у реалном сектору то јест привреди, која пуни буџет и финансира јавни сектор. Наша указивања да се дугорочни одрживи раст не може темељити искључиво на подстицању личне потрошње, потврђује стопа раста од 2,6 одсто у трећем кварталу прошле године која је најнижа квартална стопа у протеклих неколико година, прецизирали су из ПКЦГ.
Из ПКЦГ поручују да разумију намјеру Владе да побољша животни стандард грађана, повећа буџетске приходе како би се могло више улагати у инфраструктуру, што привредници окупљени у Комори апсолутно подржавају.
-Ипак, сматрамо да наш дијалог по овим питањима мора да буде интензиван како би избјегли доношење одлука које могу смањити привредну активност и успорити привреду кроз отежавање пословања, закључује се у саопштењу.
