Има ли довољно ђуричког камена за Његошеву улицу?

Након два одржана састанка са представницима општине и пројектаната за радове на уређењу Његошеве улице, у центру града, група грађана, уз Еколошко друштво Боке Которске, поново су се огласили а поводом уклањања постојећих тротоара од црвеног ђуричког камена, који је како наводе, заштитни знак Херцег Новог.

-Тада нам је речено да се мора уклонити црвени ђурички камен, јер његов мајдан у Ђурићима не може да испоручи потребну количину за овај посао поплочавања. Захтјевали смо да постојећи камен буде допуњен новом количином и укомпонован у ново пројектно рјешење Његошеве улице. У међувремену је камен са десне стране тротоара (уз НЛБ банку) уклоњен, (на том мјесту је стар већ сто година и морао је бити регистрован као градитељско насљеђе) да би био замјењен бијелим из Македоније, далеко слабијих карактеристика, наводе у саопштењу које потписују Оливера Доклестић, Драган Шакић, Љиља Сеферовић и Марко Лучић.

Тврде и да је скинути камен послаган на „Тргу од књиге“ и чека одлуку гдје ће бити уграђен. По захтјеву пројектанта, овај камен је изопштен из уградње на претходном мјесту.

Јуче су, како наводе, обишли каменолом у Ђурићима да би се лично увјерили у расположивост црвеног и бијелог ђуричког камена.

-Сазнали смо да мјесечна испорука може бити до 200 м2, да каменорезница ради пуном паром, да је пуно наруџбина, да је испоручен камен за рестаурацију комплекса на Понти Оштра за музеј, за уређење трга око дворца краља Николе у Бару, за уређење око цетињског манастира; недавно је испоручена количина за трг Светога Марка у Венецији и за њихов фрањевачки манастир, као и за више приватних вила у Перасту, Ђеновићу. Питамо Пројектанта и Агенцију за изградњу града: како је овај камен добар и довољан свима другима а не нама у Херцег Новом, гдје се и налази мајдан црвеног и бијелог ђуричког камена? Шта то нама и по којој цијени набавља општина кроз своје инвестиције ? Како је бољи камен из Македоније и за чији интерес? Како је могуће да општина баш сада наручи камен за Омладински парк у Игалу од 30 м2, а није могла да искористи постојећи камен и допуни новим из Ђурића за центар града? (Имали су намјеру да овај камен буде уграђен у парк у Игалу). Имамо сумњу да је у питању још једна обмана грађана, наводе у саопштењу.

Поручују и да се уништавањем црвеног камена у центру града, Херцег Нови  још једном изобличава из своје примарно препознатљиве форме.

-Ми, грађани, стојимо и даље на становишту да наш глас мора не само да се чује, него да се поштује, закључују у саопштењу.

Директор Агенције за изградњу и развој Херцег Новог Александар Ковачевић казао је за РТХН да се реконструкција Његошеве улице ради по конзерваторском пројекту на који је сагласност дала Управа за заштиту споменика културе и да њиме није предвиђено поплочавање црвеним већ искључиво свијетлим каменом (бијелим до свијетло сиве). Управа је такође препоручила уколико је могуће да камен буде из Ђурића или из Комана.

Ковачевић наводи да им је прије годину из Ђуричког мајдана саопштено да немају довољну количину таквог камена, а ријеч је о око 1800 метара квадратних те да Општина ни Агенција не набављају камен већ је то обавеза извођача дефинисана кроз тендерски поступак, којим су дефинисани и рокови завршетка посла.

Редакција РТХН обратила се и Пију Бацковићу који експлоатише и обрађује ђурички камен који нам је потврдио да је капацитет мајдана око 200 квадрата камена мјесечно али и да због недостатка радне снаге та количина може бити и мања. За око 2000 квадрата бијелог камена за коју су се интересовали из Агенције за изградњу и развој прије годину, потребно је, како је рекао, направити динамику испоруке .  С обзиром на расположиве капацитете за испоруку 2000 квадрата било би потребно око 10 мјесеци.

Ковачевић је казао да је скинути камен из Његошеве на палетама пребачен у сервисну зону у Игалу гдје ће бити чуван док се не утврди гдје ће бити постављен. Предлози су били парк у Игалу, простор испред задужбине Дуковић и плато испред Фото Лафореста.