Поводом објављивања годишњег пресјека стања слободе медија и безбједности новинара у Црној Гори за 2023. годину, саопштењем за јавност огласио се Синдикат медија Црне Горе.
Црна Гора је у Индексу безбједности новинара Западног Балкана за 2023. годину забиљежила благи пад резултата у односу на претходну годину – са 3,35 на 3,33, али је упркос томе задржала треће мјесто у региону.
Према истраживању регионалне мреже SafeJournalists, које је данас у Подгорици представио Синдикат медија, Црна Гора и даље остварује најлошији резултат у домену стварне безбједности новинара, којим се мјере пријетње и узнемиравање али и физички напади на медијске раднике и раднице.
Како су казали из СМЦГ, 2023. годину обиљежиле су изјаве тадашњег премијера у техничком мандату Дритана Абазвића, који је у више наврата доводио медије у везу са криминалним структурама, као и случај када је непозната особа на мејл упутила пријетње силовањем које су се односиле на пет новинарки.
Такође у 2023. новинарка Драгана Шћепановић осјећала се угрожено након што је дуго била на мети једног портала и његовог власника, локалног бизнисмена о чијем пословању је извјештавала, а који је и покренуо петицију међу грађанима против ње.
Предсједник СМЦГ Радомир Крачковић указао је на нови тренд да политичари и јавни званичници настоје да притискају и пријављују новинаре који су писали о њима.
Подсјетио је да се предсједник Црне Горе Јаков Милатовић непримјерено обратио новинарки Радио Телевизије Црне Горе, након чега се извинио, као и да се сличан случај десио у понедјељак током конференције за новинаре у Гимназији “Слободан Шкеровић”.
-Стога је важно да будемо солидарни. Свима нам се могу дешавати такве ствари само зато што постављамо питања. Немају право да коментаришу каква су питања, они само морају да одговоре или не одговоре на њих, поручио је Крачковић.
Потпредсједница СМЦГ Маријана Цамовић Величковић је, представљајући Индикаторе безбједности новинара Црне Горе, казала да је мрежа SafeJournalists, у Црној Гори у 2023. години забиљежила 16 напада на новинаре.
-С друге стране, Управа полиције регистровала је 11 случајева па је опет поновљена ситуација из претходних година да СМЦГ региструје више случајева од званично пријављених, упозорила је Цамовић Величковић.
Према њеним ријечима, углавном се сви лакши случајеви из претходних година решавају у јако кратком року, а међу пресудама било је и казни затвором.
Цамовић Величковић је оцијенила да су измјене Кривичног законика унаприједиле превентивну заштиту новинара и других медијских радника, али да се унутар самих редакција не ради се превентивно и не врше процјене ризика прије слања екипа на терен, посебно уочи високоризичних догађаја.
Према њеним ријечима, генерално се на црногорској медијској сцени одређене ствари мијењају на боље, па је између осталог дошло до раста зарада и смањења броја напада на новинаре.
-Ипак, суштински се то не осјећа јер је инфлација анулирала повећања а неријешавање озбиљних случајева напада на новинаре задржало је генералан осјећај несигурности код запослених у медијима, навела је Цамовић Величковић.
Зато, како је истакла, ствари се морају мијењати суштински и системски, а не површно и политички.
Правник и сарадник СМЦГ Мирко Бошковић, који је анализирао Кривични закон, навео је да су двије студије случаја које су спровели су показале да измјене ипак нису задовољиле предвиђена очекивања.
Он види простор за даље унапређење тог законског оквира пошто, према његовим ријечима, постоји значајан број кривичних дјела која заслужују квалификовани облик, односно веће казне уколико се почине на штету медијских радника.
-Насилничко понашање, лака тјелесна повреда, прогањање, мучење и злостављање – нека су од дјела која би у будућој реформи измјена могла да буду узета у обзир, навео је Бошковић.
Он се посебно осврнуо на онлајн нападе, оцјењујући да тренутна кривично правна заштита нуди солидан оквир, али да треба оснажити технолошке и кадровске потенцијале у самој полицији, која расвјетљава те случајеве.
Мрежа SafeJournalists, чији је члан СМЦГ објављује годишње пресјеке стања слободе медија и безбједности новинара, на основу заједничке метедологије за све укључене државе Западног Балкана, већ девет година. Идентично истраживање спроводи се и у Србији, Македонији, Косову, Босни и Херцеговини и последних година у Хрватској и Албанији.
