Црногорско друштво еколога, у сарадњи са партнерима из Албаније, Грчке и Италије, спроводи међународни пројекат „Youth Care“, који је подржан кроз Ерасмус+ програм. Циљ овог пројекта је ујединити младе и подићи њихову свијест о важности заштите животне средине, кроз анализу тренутног стања и имплементацију нових образовних метода.
Андријана Мићановић из Црногорског друштва еколога наглашава да је неформално образовање у области екологије у Црној Гори на незавидном нивоу, али истиче да није у великој мјери заостало у односу на земље у региону, као што су Албанија и Грчка.
„Циљ нам је да наметнемо екологију и заштиту животне средине као топ тему и приоритет, иако је природа у Црној Гори на великом степену очувана за разлику од земаља Европе које немају текуће ријеке или пијаћу воду. Стално у нашим активностима помињемо будуће генерације, а то више не постоји, јер су те, како називамо, будуће генерације заправо млади који су сада млади и који ће морати да се суочавају са изазовима пијаће воде, чистог ваздуха, плодне земље“, каже Мићуновић.
Кристина Жугић из НВО Eco Logic указује на изазове у мотивацији младих, који често немају прилику да се повежу са својим вршњацима из других земаља или да учествују у еколошким иницијативама. Истраживања показују забрињавајући тренд у којем млади, посебно на сјеверу Црне Горе, нијесу укључени у активности неформалног образовања, а многи од њих нијесу ни свјесни важности ових активности за њихов лични и професионални развој.
„Млади не виде да је питање заштите животне средине горућа тема. Не мисле да је то нешто што треба хитно рјешавати. Поприлично су увјерени да нема потребе да користе еколошке производе, јер сматрају да је то пропаганда. Подаци истраживања указују на алармантне статистике: чак 86% младих у Плужинама није укључено ни у један пројекат неформалног образовања, док 56,2% младих из Бијелог Поља сматра да не постоји довољно облика неформалног образовања у њиховим заједницама“, поручује Жугић.
Истиче да на папиру постоје стратегије за младе, као и планови за одрживи развој, али да конкретни кораци у имплементацији често изостају.
„У мањим општинама, гдје би требало да се имплементирају локални акциони планови, често долази до стагнације, а акције се своде на површинске активности, попут чишћења што је у земљама Европске уније давно превазиђено“, каже Кристина Жугић.
Она додаје да је за успјешан развој неформалног образовања, кључан ангажман појединаца унутар школског система.
„Иако се у многим школама може пронаћи ангажовани наставник, који је спреман да имплементира иновативне активности, честа је препрека која долази од самог система. Наставници који покрећу такве иницијативе суочавају се с игнорисањем или чак саботирањем од стране административних структура које не препознају значај ванаставних активности“, рекла је Жугић.
Александрина Бабић, некадашња професорица у Гимназији „Слободан Шкеровић“, сматра да је кључно активирати младе у школама и дати им алате за размишљање и дјеловање.
„Дјеца нијесу незаинтересована, али је потребно пружити им прилику да се упознају са еколошким темама и да постану одговорни према својој околини. Одговорност је на више страна. Наравно, држава носи највећи терет, односно образовни систем. С друге стране, имамо родитеље који су значајан стуб ове приче“, истиче Бабић.
Кроз заједничке напоре свих релевантних актера, могуће је створити образовни систем који не само да пружа знање, већ и конкретне вјештине које младима омогућавају да се успјешно носе са изазовима савременог друштва, закључено је на панел дискусији коју је организовало Црногорско друштво еколога.
