Дванаесто издање Фестивала Дани науке и иновација 2024. у организацији Министарства просвјете науке и иновација одржано је у 15 црногорских општина међу бројним програмима, посебну пажњу привукао је пројекат „Парадигма: информатизација и екранизација“, организован у Херцег Новом. Организатор овог пројекта, који је суфинансиран од стране Министарства просвјете, науке и иновација Црне Горе је Образовно развојни центар ИНЕСКА. Придружени партнери на пројекту су ЈУ ОШ „Илија Кишић“ и ОШ „Орјенски батаљон“ и ЈПУ „Наша Радост“. Ријеч је о пројекту који се бави разјашњавањем заблуда између појмова информатизација и екранизација. Дилеме нема, дјецу је много боље изводити у паркове и подстицати на разне игре, него дати им телефон у руке и очекивати да ће тако правилно да се формирају у добре ђаке и касније здраве људе. Организоване су радионице за дјецу предшколског и школског узраста, као и за родитеље, а заинтересованост је била изузетно велика.
Како је казала Бориславка Головић Кажић, ауторка и организаторка пројекта, намјера им је била да са родитељима покрену разговор о овој важној теми.
-Ми смо хтјели отворити Пандорину кутију везану за заблуде о информатизацији. Радимо развојне програме за дјецу већ 10 година у Боки, Тивту, Будви и Херцег Новом, и примијетили смо да све већи број дјеце показује одређена одступања у развоју, или имају кашњења у напретку, или су превише осјетљиви на промјене. Стога смо одлучили да помогнемо родитељима и отворимо разговор о овој важној теми. Ова радионица са психологом је прилика да чујемо како родитељи код куће користе екране и у којем узрасту, рекла је Головић Кажић.
Пројекат „Парадигма“ је подржан и од стране школа „Илија Кишић“ у Зеленици и „Орјенски батаљон“ у Бијелој, као и Јавне предшколске установе „Наша радост“. Радионице су одржане паралелно за предшколце у вртићу на Савини и за школарце у Основној школи „Илија Кишић“.
-Циљ ових активности био је едукација дјеце и родитеља о балансирању између практичних игара и видео игара, са посебним фокусом на важност ране стимулације за складан психомоторни развој. Дјеци смо припремили сет игара које подстичу размишљање и развијају фине моторичке вјештине. Дјеца су данас много више оријентисана ка екранима, што може изазвати досаду према свакодневним активностима попут учења, читања књига или комуникације. Родитељи често покушавају да прекину досаду дјеце тако што им дају телефон или таблет, али то није рјешење. Морамо их научити како да превазиђу досаду и развију вјештине као што су стрпљење, слушање и концентрација, наводи Головић Кажић.
Пројекат „Парадигма: информатизација и екранизација“ има за циљ да подигне свијест о важности уравнотеженог развоја дјеце, као и о изазовима које доноси савремена технологија. Кроз сарадњу са школама и вртићима, настоји се пружити подршка родитељима и дјеци у разумијевању сложених тема и проналажењу здравог баланса између екрана и реалног свијета.
Головић Кажић је посебно истакла значај дугогодишње сарадње са школама и предшколским установама у Херцег Новом:
-Наши програми рада са дјецом већ од четврте године показали су се као изузетно важни за развој фине моторике и психомоторике. Чуло додира, вида и слуха су кључна за развој мозга, а наш циљ је да дјеца не само науче да рачунају и пишу, већ да се изграде као личности у емоционалном и социјалном смислу, рекла је Головић Кажић.
Овај пројекат је од изузетне важности јер, како организатори истичу, све је већи број дјеце која се суочавају са изазовима у савладавању школског градива и инклузијом, те се стога настоји пружити подршка и родитељима и дјеци у процесу раног развоја.
Посебан фокус овог програма био је на едукацији родитеља о важности ране стимулације и спречавању негативних утицаја екранизације на развој деце. Мастер дефектолог и олигофренолог, Ана Бурмаз Зоговић, истакла је значај овог вида едукације.
– Рани развој једне индивидуе заснива се на три компоненте, једна је социјална, друга емоционална и трећа когнитивна. Социјална и емоционална компонента подразумијевају управо оно породично окружење, стимулацију у породичном окружењу. Когнитивна компонента подрузумијева све касније системе, пажњу, памћење, говор као највишу функцију и то је негдје прекретница када кажемо говор. Има још когнитивних функција, али је говор највидљивија и родитељи се увијек обрате за подршку оног тренутка када се говор не појави. Постоји нешто што се зове сензомоторни развој, то је функционисање сензорног и моторног система. Да би тај систем функционисао адекватно и да би дошло до појаве активности симболичке игре која је претеча говора, неопходна је рана стимулација, у најранијем узрасту, од рођења па до друге године, каже Бурмаз Зоговић.
Свјетска здравствена организација је, како објашњава, управо препоручила тај лимит од двије године зато што око друге године типичне популације долази до развоја те симболичке функције.
-То је онај моменат када се дјеца играју аутићима, можда нема говора, али имитирају сопствену стварност. Приликом истраживања наишла сам на информацију да многа дјеца не користе бимануелну манипулацију, не користе обје шаке или обје руке. То је посљедица те ране стимулације и на жалост, употребе екрана као замјене за све оно што би требало да буде стимулација. Ми употребом екрана стимулишемо само једно чуло – вида или слуха, а заборављамо на сва остала, а једно од најважнијих, вестибуларно чуло које подразумијева покрете у временском и просторном окружењу. Наш је циљ овдје је да скренемо пажњу родитељима на значај ране стимулације како бисмо управо дошли до тог момента симболизације и момента започињања говорне продукције са разумијевањем, објаснила је Бурмаз Зоговић.
Циљ радионице је да се родитељима укаже на важност ране стимулације како би омогућили правилан развој дјеце и спријечили касније проблеме, попут сметњи у учењу.
– Оно што бих нагласила као изузетно важно је да се одсуство тих психомоторних спрега и радњи које подразумевају координацију око – рука, на жалост сутра негативно одражавају на читање, писање, самим тим и квалитет пажње је изузетно лош. Према неким истраживањима процјењује се да данас проценат дјеце са специфичним сметњама у учењу је преко 10 % и просто овим програмом желимо родитељима да скренемо пажњу на битност стимулације раног развоја и да их тако упутимо, не да их критикујемо него да сарађујемо, да саме родитеље мотивишемо да и када се тај екран укључи послије треће, четврте године на сат времена, па два сата, што Свјетска здравствена организација препоручује, у реду је, али је потребно да у исти мах имамо и присуство родитеља у смислу – оно сада гледа цртани, добро сине шта се ту дешава, шта се догодило ко је кога гурнуо, да просто дијете уочава односе који се дешавају, да не буде превише препуштено само екрану, рекла је Бурмаз Зоговић.
Забрињавајући је пораст броја дјеце којој је одложен полазак у школу због неспремности за савладавање редовног школског програма. Ове године 628 малишана у Црној Гори није кренуло у школу са својим вршњацима зато што нису били спремни.
– Ту су разни разлози али у пракси се најчешће показује да родитељи изјављују, дао сам му телефон и телефон је постао његова реалност. Дјеца којој се одлаже школа су социјално и емоционално незрела, когнитивно донекле спремна, сјајна у препознавању и именовању и пукој репродукцији садржаја без функционалне организације тих истих садржаја. Углавном је то тај миље дјеце којој се школа одлаже, а по свједочењу родитеља који долазе и сарађују са мном, могу да видим да је узрочник екранизација и одсуство адекватне стимулације. Родитељи из најбоље намјере имају различите мотиве, неки наводе различите разлоге – дуго је плакао, нисам могао да га смирим, нисам могао да га нахраним и друго. Мислим да не могу све ријешити родитељи. Сматрам да морамо да имамо јаку системску подршку, да сви сарађујемо, да постоји нека мрежа стручњака који ће помоћи и подржати родитеље у стимулацији раног развоја дјетета. Најбитније је препознати проблем. Била бих срећна да наш посао више може да буде савјетодавни, да савјетујемо родитеље али и да им дамо могућност да ако проблем постоји, да се јаве што прије, јер сваки тренутак је важан, каже Бурмаз Зоговић.
Кроз радионице, родитељи су добили смјернице о томе како правилно стимулисати дјецу, а дјеца су се кроз интерактивне игре суочила с питањем: „Игра или игрица?“ Кроз бројне игре, организатори су жељели да покажу дјеци како и обичне игре могу бити занимљиве, наспрам брзих и динамичних садржаја којима су изложени на екранима.
