Српско просвјетно културно друштво Просвјета организоваће наредне седмице дводневни програм у сјећање на Бранка Лазаревића, у оквиру ког ће у Дворани парк у петак 4. октобра у 19 часова бити уприличен Омаж под називом „Наш дух је наш садржај”, док је наредног дана у кући нобеловца Ива Андрића од 10 до 15 часова на порграму научни скуп „Бранко Лазаревић – Рат, револуција, демократија и умјетност”.
Предсједница Српског просвјетно-културног друштва Просвјета Oливера Доклестић на конференцији за новинаре најавила је програм који је, како је казала, подјељен је у три сесије, а прву ће чинити филозофска размишљања.
– Ту ће бити представљени радови проф. Душана Прелевића „Вредносни универзум Бранка Лазаревића”. Потом ће говорити др Борис Брајовић „Бранко Лазаревић – живот и дух”, након тога проф. др Саво Лаушевић „Ћутање и писање – филозофија живота Бранка Лазаревића”, након тога проф. др Синиша Јелушић „Достојевски и Ниче у тумачењу Бранка Лазаревића”, а онда ће говорити Ђорђе Малавразић „Филозофска промишљања Бранка Лазаревића” и након тога проф. др Богомир Ђукић са Филозофског факултета у Бања Луци, „Загонетно биће и естетски идеал Бранка Лазаревића” – навела је она.
Друга сесија, како је најавила Доклестић, представљају дневничка размишљања.
– Први рад ће бити проф. др Петра Пијановића „Лазаровићев дневник као лични и друштвени наратив. Потом ће говорити проф. Миодраг Лекић, наш дипломата, „У невремену између два времена”, након тога проф. др Слободан Владушић говориће на тему „Дневник као инцидент над дневничком прозом Бранка Лазаревића”. Ја ћу, такође, имати свој рад, на тему „Лазаревићева размишљања о данашњем добу, као машинизација човјека у времену између два времена или два невремена” – најављује она.
Тема треће сесије је Бранко Лазаревић као књижевни критичар.
– Први рад је проф. др Стојана Ђорђића „Књижевно-критички приступ Бранка Лазаревића”, потом проф. др Лидија Томић „Кристичка мисао Бранка Лазаревића”, затим проф. др Марко Недић „Предратна и поратна књижевна критика Бранка Лазаревића. Дарка Деретић ће говорити „Лазаревићево неприхватање књижевне авангарде и афирмација традиционалне књижевности”, а проф. књижевности Јелена Ђоновић говориће на тему „Литија историје” према истоименом есеју Бранка Лазаревића – најавила је Доклестић.
О лику и дјелу Бранка Лазаревића, као и његовој вези са Хрецег Новим, на конференцији за новинаре говорио је културолог и есејиста Ђорђе Малавразић.
– Бриљантан писац и стилиста, човјек изузетне ренесансне ерудиције, који се у највишем рангу мишљења са успјехом огледао у више духовних дисциплина, прије свега у књижевној критици, естетици и филозофији. Херцег Нови је имао част да је он последње двије деценије свог живота и непрекидног стваралаштва провео, стицајем околности, управо у овоме граду, гдје је и преминуо 1968. Године – информисао је Малавразић.
Дводневни програм у сјећања на Бранка Лазаревића подржали су Општина Херцег Нови, Секретаријат за културу и образовање, као и Министарство спољних послова Републике Србије и Управе за дијаспору и Србе у региону.
