„Биљешке о прошлости Крушевица” – Поклон завичају Николе Ћировића

Фото: МЗ Крушевице

У животу сваке заједнице и сваког народа има периода када су историјска сазнања запретана у слојевима, традиције обичаја и колективних сјећања и оживљавају се  ријетко и  пригодно. Има међутим времена када је подсјећање на сопствену историју од суштанственог животног значаја јер оно може да утиче да нам буде путоказ за будућност.

Спознаји прошлости родног краја, села Крушевице, велики допринос дао је Никола Џоџов Ћировић (1898-1976) записом „Бијешке о прошлости Крушевица – поклон завичају“ који је написао шездесетих година прошлог вијека, а који је био похрањен од 1968. године у Архиву  Херцег Новог и у приватној архиви код родбине са аманетом да се некад објави.

То је урађено у овој години, а приређивач ове јединствене монографије о Крушевицама и шире Боке и Херцеговине је професор др Милан Р. Милановић.

Стигао је тренутак да се објави књига, запис који смо чекали пуних 55 година. Писао ју је „сељак испод Орјена“, како је себе називао Никола Ћировић. Био је револуционар, хроничар, народни памтиша који је рјешио да почне да бијежи шта је знао и доживио, да би пренио на папир и млађима, прво својим мјештанима Крушевица, а потом и осталима које интерсује, остави оно што је записао.

Ћировић је исписао причу о Крушевицама и околини. Настојао је указати на историјске процесе кроз које је пролазило наше друштво и његово родно село. Анализирао је географске, историјске, политичке, економске, вјерске и просвјетне прилике овог микропростора, доносећи при томе и податке који се до сада нису могли пронаћи у дијелима који су се бавили овим крајевима.

Осим релевантне литературе на коју се позива, подлогу за тражио је у усменој традицији. Ту је опис догађаја које је аутор доживио, попут Првог свјетског рата, период између два рата, затим учешће народа овог краја у устанку 1941. године, формирање и распормирање Орјенског батаљона, затвори па логори. Све је то Никола описао изузев тамновања на Голом отоку.

Можда је то робовање на сјеверу Јадрана један од разлога што смо пола вијека чекали овај рукопис. Ово је размишљање аутора овог текста али не мора бити тачно. У сваком случају, ово је занимљив историјски универзум у чијем су средишту Ћировићеве Крушевице у ужем и Бока, па и Херцеговина у ширем опису централне теме.

О разуђеном и специфичном Ћировићевом мозаику говорили су и писали  многи, који су се користили дијеловима рукописа, а тек овог љета појавом ове књиге и овај запис, како га је Никола назвао, први пут је као једна цјелина објављен. Тиме су Милановић и Љубо Новаковић, Новаковића који је прискочио приређивачу када су га други изневјерили да финасијски затвори трошкове штампања, испунили аманет аутора.

Ишчитавање биљешки о прошлости Крушевица сусрет је са временом које је прошло у карактеристичној дестинацији Старе Херцеговине и Западне Боке, у постојбини мудрости и камена, сунца и сиротиње, части и достојанства, гдје ријечи вриједе више од дуката, а образ човјечи исписује и показује оно што  живи у овим записима, у овом поклону завичају, који је чекао шест деценија да се оствари жеља аутора и да се његов рукопис нађе између корица књиге.

Аутор Никола Ћировић те далеке 1968. године и коју годину раније, пише језиком мјеста и времена у коме је живио. У његовим венама свих 78 година живота је текла  традиција слободарства. Његови корјени свеци и преци у свим, казивањима проговарају са акцентом да онај који чита и онај који слуша читање види осјећа и доживљава у његовим записима ријечи једног памтише.

Аутор је свједок је и велики познавалац историје. Он биљежи приче и пише о старинама родног краја, о Карађорђевом устанку 1804. године, Наполену и Русима у Боки 1806, Устанку Луке Вукаловића 1852-1862. Спомиње и казује каква је била буна  1869. године на Кривошијама или каква су та требињска вјешала 1914. до 1916. године  и како се то одразило на његове Крушевице.

Никола Ћировић освјежава сјећање на значајне личности оне старије по причању а оне млађе које је знао и који су уписани у свијетле странице наше завичајне историје. Поменимо неке попут рархимандрита Инокентија Дабовића, кнеза Спасоја Павловића, кнеза Сима Васиљева Радовића, сердара Тома Томашевића, Николу Шћепанова Радовића, Михаила Мића Павловића, Манојла Манојловића, Данила Даша Павичића.

Овим својим радом Ћировић је показао да су познати људи одувијек били носиоци идеја које су креирале укупну слику друштвено историјске збиље, наше личне карте пред свијетом, те тако је само у том контексту и могуће разумјети и сачувати од заборава њихову нерјетко велику жртву и страдање

Ови записи оживљавају, опомињу, указују али не суде. Добронамјерна су и објективна материја, те стога могу бити корисна историчарима и хроничарима из Боке и  Херцеговине, па и шире, као познати ослонац у спознаји одређених стремјења из једног оргиналног угла аутора, који је желио да проговори о доживљеном и прочитаном.

Ова књига је веома значајна за све оне који почињу  да се враћају својим корјенима, без обзира у ком су животном добу а посебно оним који ће наставити са истаживањима у циљу потпунијег изучавања историје села Крушевица и Боке односно Требиња и Херцеговине.

Овај рад који је толико чекао на објављивање даје могућност за анализу за разичите  приступе и тумачења. Фабулативно овај рад обухвата већу временску дистанцу, а посебан акценат је дат на последњи вијек кроз фаталистичке линије живота његових јунака. Захваљући Николи Ћировићу сви ћемо боље упознати ово парче српске земље у Боки, испод Орјена, односно тамо са друге стране у Херцеговини. Са овом књигом и Крушевице су нам много ближе и драже него раније.

Књига „Биљешке о прошлости Крушевица” необична је и вриједна збирка, каквих је мало у нашој издавачкој стварности и треба је прочитати и имати у својој библиотеци.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here