У оквиру 41. Дана музике синоћ су се публици у дворани Парк представили пијаниста Константин Богино и сопранисткиња Миомира Витас. На програму су дјела Чајковског, Рахмањинова, Тајфера, Дебисија
Константин Богино један је од највећих камерних пијаниста данашњице. Миомира Витас завршила је соло пјевање на Академији у Сарајеву у класи једног од најзначајнијих свијетских педагога Бруне Шпилер, из Херцег Новог.
Ријетки су концерти на којима публика може да доживи истинску блискост с познатом и омиљеном музиком, односно, да се непосредно повеже с минулим временима у којима су музичко стваралаштво и извођаштво били засновани на потрази за аутентичним изразом, али и на достизању стања спонтане сједињености с нотама и звуком оних музичких дела чија универзална уметничка вредност изазива дивљење, али и ствара дистанцу због (интуитивне или освешћене) спознаје да нам та дела, иако остављена у наслеђе, у пуноћи свог бића данас ипак нису досуђена. Управо такав концерт, испуњен убедљивом интерпретацијом, приредили су Константин Богино и Миомира Витас на 41. Данима музике, оцијенио је музички критичар, музиколог Немања Софтић.
Избор Скрјабинових прелида из опуса 11 појавио се под прстима Косте Богина у широком афективном распону од сетне чежње до горопадне егзалтираности, док је три вероватно најпознатија прелудијума Рахмањинова – оп. 23 бр. 5 г-мол, оп 3. бр. 2 цис-мол и оп. 32 бр. 12 гис-мол – уз Етиду слику оп 39. бр. 9 Д-дур, Богино одсвирао као свиту, и то са снагом, дубином и одлучношћу аутентичног припадника руске пијанистичке школе. Изненађење је био Дебисијев „Дечији кутак“, изведен са шармом уметника који, упркос својим годинама, није заборавио да се игра и у тој игри ужива на један, заиста дечији начин. У том уживалачком и спонтаном музичком гесту придружила му се вокална уметница Миомира Витас, интерпретирајући четири романсе П. И. Чајковског и три песме на стихове Жана Тардјуа француске композиторке Жермен Тајфер са свежином вечно младе музичке личности, али с додатком „патине“ богатог уметничког искуства уложеног у освежавајућу сценичност и љупку театралност вокалног израза, записао је музиколог Софтић.
Фестивали , као што су Дани музике, су јако важни не само због едукације и публике , већ је и за нас извођаче јако важно да смо ту и предамо оно што у себи имамо и ова врста музике мора да има своје мјесто., казала је сопранисткиња Миомира Витас.
-Моја срећа је да сам путовала по свијету и да сам имала могућност дасе упознам и данас сарађујем саживим композиторима и мој задатак је некако да ту музику пласирам у својим програмима. Живјећи у Француској, за мене је било откриће француска музика и савремени француски композитори које веома често изводим. Вечерас смо изводили дјела композитора који међу Французима није много познат Тајфер. Изводимо и све наше композиторе који су живи који стварају и пласирају у музици нашу поезију која је право богатство , казала је Витас.
Константин Богин , оснивач је и учесник многих фестивала од Јапана, Финске, Италије, Француске, Србије, Хрватске, истиче да фестивали имају огромну енергију.
Ваш маестро Борис Краљевић, који је мој бивши ученик, је успио да кроз године споји младе умјетнике, познате умјетнике и различите жанрове. То је једна изванредна понуда за публику . По мени је важно дасе фестивал одвија на просторима гдје људи долазе на одмор. Море и сунце то је јако лијепо , али се без умјетности не живи и то је одмор и за душу, казао је Богин.
Наредни програм у оквиру Дана музике је сутра 18.јула у Сали Музичке школе, а наступиће Хуркан Аивазоглу флаута и Ана Васић клавир. на Програму су дјела Хендла, Пуланка, Кејџа, Форе, Јалцина, Доплера. Почетак је у 21.30 сати.
