Шта су приватизације некада успјешних херцегновских предузећа донијеле граду, грађанима али првенствено радницима, какви су путеви новца били од продате имовине, судећи према најавама представника нове Владе, биће преиспитано. То је након година борбе коју су радници сада већ пропалих предузећа водили за остваривање права из радног односа, нада и сламка спаса да ће правда ипак побиједити и да ће остварити оно за шта су се борили. С друге стране штета која је направљена граду тешко да може бити поправљена.
У протеклих 15 до 20 година приватизована су скоро сва новска предузећа чији је већински власник била држава. Некада успјешне фирме као што су Првоборац, ПКБ, ХТП Бока, Бродоградилиште Бијела, Јужни Јадран, остале су без имовине и радника. За већину, судска битка за остварење права из радног односа још увијек траје.
ХТП БОКА – ПОНОС ТУРИЗМА
Хотелско туристичко преузеће Бока приватизовано је 2007. године, а умјесто обећаних вишемилионских улагања фирма је 2015. отишла у стечај. Планом реорганизације предвиђено је да се од продаје имовине намире повјериоци међу којима су и радници. Некадашњи синдикални вођа Вектра Боке, Војин Миљанић, подсјећа да је ХТП Бока некада запошљавала 240 радника, у моменту увођења стечаја било их је 120 а данас свега 20. Свима се дугују зараде и друга права из радног односа:
– Вектра Монтенегро је 2007. године купила 59, 45 одсто акција од државних фондова а затим је Вектра Инвестментс постала власник још 33, 34 одсто акција. Пар година је било све у реду и ми радници и грађани смо се надали да ће да буде све боље. Нажалост, вријеме је показало да смо се сви преварили. Наши проблеми су почели 2011. и 2012. године када нам се у једном моменту дуговало шест плата, а то је превазиђено продајом једног плаца на Савини. Све до увођења стечаја је било релативно добро, 120 радника је радило и даље у фирми, у три хотела и у објектима Вектра Боке. Биле су доста редовне и плате. Међутим увођењем стечаја радници остају без посла. Стечај је трајао двије године, а 2017. године се усваја План реорганизације и надали смо се да ће ствари кренути са мртве тачке. Међутим и поред свих обећања дошли смо у ситуацију да нам сада дугују 14 плата. Имали су могућност да то све ријеше, као и повјериоце трећег исплатног реда. Од продате имовине приходовали су седам милиона еура, а пет је буквално присвојено, са којима су могли све да исплате. Од тих пет милиона, како се прича, три милиона је отишло за ОТП банку као извршног повјериоца, а два је намјењено за повјериоце трећег исплатног реда. Колико знам дио новца је од Вектра Боке отишло Вектри Инвестментс а она је то уступила Вектри Јакић да не би дошло до пленидбе њихових објеката у Пљевљима. Продаја тих објеката је била у октобру 2018. године и зато се питамо зашто их нису раније усмјерили на потраживања радника, објаснио је Миљанић.
Послије дугогодишњег тражења правде радници полажу наду да ће нова Влада преиспитати све приватизације:
– Ми се од 2013. године обраћамо Влади, Савјету за приватизацију, премијеру, надлежним инспекцијама, министарствима. Сви су нам давали наду али нико није ништа конкретно предузимао. Надам се да ће ова нова власт изаћи у сусрет радницима. Није само Вектра Бока проблем, тако је са радницима бројних предузећа у Црној Гори. Разочаран сам мало и у Општину, казао је Миљанић.
Како је казао, њихов правни заступник је послао Уставном суду захтјев за мишљење да ли брисањем једног члана Закона о стечају радници долазе у први ипслатни ред. До сада нису добили одговор.
-Ако то није тако онда Вектра Бока поштује План реорганизације и нама остају још двије рате да исплате. Ако смо ми у првом исплатном реду, онда морају све да нам исплате. Октобраску плату 2019. примили смо у јуну 2020. године. Они се правдају да је корона утицала па немају прихода, али корона није била до марта прошле године а они нама дугују плате и из 2019. Врло смо близу дна, казао је Миљанић.
Подсјетио је да се потпсивањем уговора Вектра Бока обавезала да ће инвестирати у хотеле и да ће запслити 1000 радника, а анексом уговора да ће да уложи 60 милиона у наредних пет година.
-Није уложено ништа. Штету су претрпјели радници али много више су изгубили грађани. Сви смо много изгубили. Ја лично немам ништа против и да Брковић настави да ради али да се направе хотели, да се запосле људи и остварују примања. Ако ми радимо и примамо плате имаће и други зараду и држава ће имати корист. Сада смо сви на губитку, закључио је Миљанић.
НОВИ ПРВОБОРАЦ – ГРАЂЕВИНСКИ ГИГАНТ
Заборављени су и бивши радници некадашњег гиганта међу грађевинским фирмама, предузећа Нови Првоборац, које је приватизовано 2007. године. На тешку борбу и како је рекао голготу, подсјетио је некадашњи синдикални вођа Захид Хоџић.
-Ми смо једни од првих који су наишли на транзицију. Држава је била власник 24% а није реаговала. Ми смо остали на улици. Стечај је уведен 2011. године. Стицајем околности и захваљујући адвокату Јовану Пејовићу покренули смо судске поступке и дио остварили. Имамо дио потраживања које тражимо преко суда у Стразбуру. За измирење 81 радника, тачније плата које суд није признао, требало би да нам исплате око 160.000 еура. Када је уведен стечај у фирму нас је пет отишло у пензију, послије тога још шест, седам радника који су имали право на пензију, а други су остали без посла и чекају своја потраживања преко суда. Сва голгота радника трајала је осам година и прошли смо све судове, основни, виши, апелациони, врховни, уставни, поред свих папира и чистих одлука нисмо могли да ријешимо проблем. Највише нас је оштетио стечајни управник Огњен Јововић који није хтио да уважи наше молбе и чисте папире које смо имали а руководиоцима је одмах признао потраживања, казао је Хоџић.
Имовина Првоборца је продата испод сваке цијене, каже Хоџић, а механизација, скоро нова, по цијени старог жељеза.
-Тражићемо да се преиспита ко је и на који начин је обављао процјену имовине предузећа у стечају. Знамо да је то урадила нека фирма из Беча и да је процијењена на 3, 6 милиона еура што је испод сваке вриједности. Првоборац има огромну имовину у Подгорици, Котору, Никшићу, Херцег Новом. Ишли су на то да узму имовину и угуше предузеће. Имовина је продавана физичким лицима, као на пијаци, без јавног конкурса. Зато тражимо да се преиспита и ова приватизација која је довела раднике на улицу. Стари Првоборац је имао некада 1200 радника. Они су имали план како да их се ослободе. Основана је ћерка фирма у којој је остало само 36 радника.
Очекује кривичну одговорност за оне који су фирму довели до овог стања, а за раднике очекује правду и остварење права из радног односа.
-Нисмо добили отпремнине, инсистирали смо да потпишемо Колективни уговор и знамо зашто није јер по том уговору имали бисмо за отпремнину 500 еура по години стажа и 1000 еура по стручној спреми. Говорили су нам да се чекају повољнији услови а сада знамо да је то била превара. Првоборац сада не ради ништа, има 3, 4 радника који се баве рентирањем, казао је Хоџић и истакао да се последњих дана чисти круг предузећа, а зашто и због кога „нека надлежни утврђују“.
ПКБ – РЕНОМИРАНА ТРГОВАЧКА КОМПАНИЈА
Једна од таквих, успјешних фирми била је и ПКБ чија је приватизација имала епилог одласком у стечај 2014. године, када је 50 радника остало без посла. Већина није могла да оствари ни право на пензију.
Предсједник Удружења мањинских акционара и бивши председник синдикалне организације, Александар Миловић, подсјећа да је већински пакет акција 2004. године купио Пантомаркет, а крајем 2007. године, увећао је капитал за још 20 % купујући акције од грађана и радника. Тиме је фирма Пантомаркет постала већински власник са 79% акцијског капиитала.
– Као и у свим државним фирмама узимали су кредите а као колатерале оставили имовину фирме. Те одлуке доносио је Одбор директора наше фирме а то је било по закону искључиво надлежност Скупштине акционара и на основу тога ми смо поднијели десетак кривична пријава специјалном државном тужилаштву. Имали смо и шест парничних поступака у Привредном суду захваљујући Јовану Пејовићу и само једна судиница Наташа Бошковић држала се слова закона, прегледала је тужбу и дефинисала да је била пљачка ПКБ-а.
Ниједна пријава није процесуирана нити су радници и мањински акционари добили информацију да у радњама већинског власника нема кривичног дјела.
– Прва је била 2011. када смо навели да је са 73 милиона оптерећена имовина ПКБ-а и да средства нису легла на рачун ПКБ него већинског власника Пантомаркета. Зашто 2011.? Зато што до 2011. нисмо имали информације јер је Одбор директора била затворена група и нисмо знали много али смо знали да се кредити узимају, у којој мјери – нисмо знали. Те кривичне пријаве које смо поднели против одређених лица у ПКБ-у нису дале ефекат, до данас није процесуирана нијендна кривична пријава а нисмо ни добили одговор да нема елемената кривичног дела, дакле стоје негдје у ладици и не процесуирају се.
Обишли су, каже, сва ресорна министарства а на сваком кораку су им врата била затворена. У Одбору за праћење приватизација у Скупштини Црне Горе, на чијем челу је тада био Јанко Вучинић, једногласно је утврђено да приватизација није била успјешна.
– Свих осам посланика колико их је било у комисији једногласно су се сложили да приватизација није била успјешна и отишла је пријава у специјално државно тужилаштво које је рекло да је предмет у извиђају. То је ријеч која се данас доста пута користи у тужилаштву.
Епилог приватизације је увођење стечаја 2014. године. Тада је радило педесетак радника и сви су остали без посла.
-Били смо неко вријеме, што се каже на „бијелом хљебу“. Многи су се надали да ће остати у ПКБ до пензије али су отишли на биро а многи до данас не раде. Обраћали смо се и Општини, тадашњи предсједник Дејан Мандић нам је помогао али је све било тешко да се преживи. У моменту увођења стечаја на снази је био закон у којем се каже да сви радници из фирми које су отишле у стечај имају право на пријевремену пензију, не би била велика пензија али би била пензија. Међутим, када смо се обратили захтјевима за пензију, Министарство рада нас је одбило зато што је другачије третирало закон. Рекли су да држава није била већински власник у моменту увођења стечаја а закон предвиђа да је држава у било ком моменту била власник па је тако само из ПКБ-а 30 радника остало без пензије.
Објашњава да су радници били дискриминисани по основу уплата пензија и здравственог осигурања, јер је дио тих средстава ишао легално преко банака а дио на руке па су људи ишли у пензију са 200 еура или 300 еура највише.
Имовина ПКБ-а процјењена је 2014. године на 101 милион еура.
-Ту је 15 малопродајних објеката, хладњача Мељине, 40.000 квадрата у Суторинском пољу, Новљанка, Цвијетни центар, пословни простори у Будви… Имовина постоји, као и дугови бившег менаџмента и хипотеке. ПКБ је изашао из стечаја планом реорганизације и може да врати, ако не сву, онда велику већину имовине. Према мом мишљењу, што сам предлагао као предсједник синдиката, може да врати пословне активности и велепродају, Техносервис и Цвијетни центар и могли би се запошљавати људи из Црне Горе.
Миловић каже да од нове Владе и од нових министарства очекују да раде свој посао и да заштите законом раднике и акционаре који су дискриминисани по више основа. Мањинским акционарима и радницима у Црној Гори поручује да се боре за своја права, јер сматра да је сада дошло право вријеме и да их остваре.
