Повлачење средстава за финансирање инфраструктурних пројеката из ЕУ фондова црногорским општинама је значајно отежано, а у неким случајевима и сасвим онемогућено услед непостојања одговарајућег нормативног оквира као неопходног услова за ваљану припрему пројеката, оцијенила је генерална секретарка Заједнице општина Црне Горе (ЗОЦГ) Мишела Манојловић. Она је посебно истакла потребу да се новим Законом о планирању простора израда детаљних урбанистичких планова врати у надлежност општина, како је то ЗОЦГ и сугерисала партиципирајући у процесу припреме овог законског акта.
– Основни услов за аплицирање за средства из фондова је зрелост пројекта, што подразумијева да он мора бити предвиђен стратешким документом општине, садржан у ДУП-у на основу кога се добијају урбанистичко-технички услови (УТУ) и израђује техничка документација, да мора имати све потребне сагласности и да морају бити ријешени имовински односи. Ми се, међутим, суочавамо са проблемом непостојања ДУП-ова за многа подручја, који датира из 2017. године када је држава преузела надлежност за њихову израду а реално није имала капацитета да одговори локалним потребама и захтјевима. Тако су пропуштене многе шансе општина за реализацију инвестиција и за развој. Стога је враћање надлежности општина за израду локалних планских докумената од суштинског значаја за повлачење средстава из ЕУ фондова и, уопште, за бржу реализацију инфраструктурних пројеката без обзира на извор финансирања, па очекујемо разумијевање и пуну подршку посланика када овај закон буде у скупштинској процедуре – поручила је Манојловић.
Она је учествујући у овонедјељном засиједању Одбора за туризам, пољопривреду, екологију и просторно планирање Скупштине Црне Горе, посвећеном разматрању припрема за спровођење ИПАРД програма за развој пољопривреде у руралном подручју, говорила о различитим тешкоћама са којима се локалне самоуправе сријећу приликом припреме пројеката за аплицирање. Притом, како је оцијенила, финансирање из ЕУ фондова појединим општинама, нарочито оним мањим на сјеверу државе, једина је шанса за инфраструктурни развој, имајући у виду њихов проблем са неликвидношћу.
Она је подсјетила и на важност Закона о локалној самоуправи, који ће ускоро бити у скупштинској процедури, а од којег се очекује давање веће слободе предсједницима општина да локалну управу организују на начин који одговара локалним потребама, нарочито у односу на службе за повлачење средстава из ЕУ и других фондова.
Један од великих проблема за општине, указала је Манојловић, јесте и недостатак средстава за израду техничке документације, која је веома скупа. Она је подсјетила на иницијативу Заједнице општина да се гарантује одређени проценат у капиталном буџету државе који ће бити намијењен искључиво изради техничке документације, која је услов за финансирање пројеката и из ЕУ фондова и из капиталног буџета државе.
У вези са програмом ИПАРД III, према њеним ријечима, за општине је веома важно питање рјешавања имовинских односа са државом, будући да се овај програм односи на пројекте који се реализују у планинским и сеоским подручјима у којима је земљиште углавном у државном власништву.
Она је истакла да су у Заједници општина поносни на чињеницу да су кроз законско рјешење успјели да обезбиједе фонд који рјешава проблем предфинансирања оним општинама које немају довољно својих средстава, саопштено је из Заједнице општина.
