Филм херцегновскe редитељке Јане Радан „Бокахонтас“ отворио је синоћ у амфитеатру Дворане Парк пројекције студентеске селекције на 34. Филмском фестивалу у Херцег Новом, поред њеног приказан је и филм „Двије чистачице и домар“ Новљанина Ернеста Коларића.
Својеврсни фиктивни документарни филм младе ауторке Јане Радан, која је дипломирала на Факултету за медије и комуникацију у Београду, није у конкуренцији за награду, али је свакако заслужио велики аплауз многобројне публике која је синоћ испунила амифитеатар. „Бокахонтас“ није њено прво остварење, али је први филм са којим се појавила на неком фестивалу.
Како је Радан казала на конференцији за новинаре, тематика овог слична је тематици њеног првог филма „У по банде“, а бави се одрастањем у Боки которској.
– Мислим да и даље постоји та матрица, коју сам искористила, а то су море, дјеца и одрастање, односно нешто што сам и ја проживљавала и што најљепше и најлакше могу да прикажем кроз визуелно изражавање. Познавајући дјецу која су у филму, у њима сам видјела инспирацију. Мислим да и други људи могу да препознају да та дјеца доносе цијелу чар овог филма – наводи она.
Открива да јој није било тешко да ради са дјецом током снимања. Њен приступ није био класични који укључује сценарио, књигу снимања и све остало, а како је казала, највећа срећа јој је што те малишане познаје.
Филм је смјештен у савремен историјски контекст, јер се бави и пандемијом. Млада умјетница је брзо реаговала, како се чуло на конференцији.
– Током снимања нисам могла да избјегнем ту тему и искористила сам то на најбољи могући начин. Знала сам да ће се у филмским остварењима помињати тема пандемије. Тематски сам то одвојила, не да причам сада да се то дешава, већ са одређене временске дистанце причам о нечему што се дешавало прошле године, а дешава се још увијек – објашњава Радан.
Филм Ернеста Коларића, студента Факултета драмских умјетности на Цетињу, „Двије чистачице и домар“ налази се у такмичарској селекцији. Радња је смјештена у микро амбијенту, а бави се односима троје запослених.
Коларић је казао да су наслов и текст у медијима били покретачи идеје, а ријеч је заправо о семинару о одрживом развоју и еволуционисточком приступу у односима човјека и природе, који је отказан због короне.
– Идеја се наметнула сама по себи, пошто је корона била актуелна, а и још увијек је. Само ми се идеја склопила – како еволуција може да буде отказана због короне. У неком смислу ваневолуционистички тренутак, у ствари најљепши тренутак нашег живота било је то доба Анте Марковића, о којем сам слушао од родитеља. Дијалози и остало се само посложило од себе – објаснио је он.
Филм је испричан из женске преспективе. Коларић истиче да је то био изазов, јер је морао да разговара са женама које се баве пословима чишћења, а инспирација је био и комад Жана Женеа „Слушкиње“.
РАДИОНИЦА О ФИЛМСКОЈ КРИТИЦИ У ОКВИРУ ИНИЦИЈАТИВЕ МРЕЖЕ ФЕСТИВАЛА ЈАДРАНСКЕ РЕГИЈЕ
На конферецији је ријечи било о иницијативи Мреже фестивала јадранске регије, чији је дио и Херцегновски филмски фестивал, а укључује још и Сарајево Филм Фестивал, Загреб Филм Фестивал и Фестивал ауторског филма, о чему су причали два црногорска филмска редитеља Иван Бакрач и Иван Салатић.
Бакрач је казао да су иницијативу покренули организатори сарајевског фестивала, а у плану је да се мрежа и прошири, односно да се у њу кључи још пар фестивала са простора бивше Југославије. Пројекат је започет у априлу ове године.
– Идеја је да се та традиција настави на свим фестивалима, тако да сада на Херцегновском фестивалу имамо једну заједничку селекцију коју зовемо Adriatic Audience Award, са идејом да се шест филмова нове продукције и један југословнески класик представе на сваком од фестивала, а док трају фестивали, да селекција у читавој земљу буде доступна он лајн – објашњава он.
Филмови ће до краја фестивала бити доступни на платоформи сарајевног фестивала ondemand.kinomeetingpoint.ba. Замисао је била, како наводи Бакрач, да селектори свих фестивала донесу јединствен програм, понуде га регионалној публици, која ће моћи да гласа он лајн и на фестивалима, а награда ће бити додјељена на Фестивалу ауторског филма. Селектори су на тај начин жељели да афирмишу филмове и ауторе из мањих земаља.
– Мислим да ће се у будућности све више ићи ка томе да се представе млади аутори и продукције које су успјеле доћи до, на примјер, Берлина или Кана, али да немају ту, такозвану, комерцијалну видљивост на подручју бивше Југославије – наводи Бакрач.
У оквиру ове иницијативе активна је и радионица у којој се млади обучавају филмској критици, а коју води херцегновски редитељ Иван Салатић. Школа је покренута јер је филмска критика слабо развијена у региону, чуло се на конференцији за новинаре.
Према ријечима Ивана Салатића, група младих полазника курса гледаће филмове у свим селекцијана и на крају фестивала имаће прилику да напишу критику. Куриозитет је да овакве радионице нису постојале, а како истиче Салатић, неопходно је имати људе који ће да пишу о филму.
– Филм, заправо, никад није завршен до краја. Завршава га гледалац, али и онај који пише о њему. Тај који пише битан је као посредник између аутора и публике. Јако је важно постоји што више људи који знају да ријечима уобличе шта је то филм, како би га гледаоци боље разумјели – наводи он.
На радионици је шест полазника, сви су различити, а већина су студенти Факултета драмских умјетности из држава региона, што је и била идеја организатора.
– Циљ је да се у неком сљедећем издању фестивала то промјени, да позовемо људе који не морају да буду стручно везани за филм, али имају жељу да пишу и да се изразе. Полазници су људи од 27 до 18 година, који су тек кренули. Јако је занимљиво како ће те радионице ићи и како ће се сви ти људи разумјети – сматра Салатић.
Ментори на радионици, поред Ивана Салатића као домаћина, су Мирза Скендерагић, Владан Петковић и Нино Ковачић. Бакрач је појаснио да ће сваки од ментора имати по једно предавање са различитом темом. Полазници ће добити ширу слику о томе шта све може бити филмска критика. Њихови радви биће објављивани сукцесивно почев од фестивала у Херцег Новом.
