Радно-окупационе терапије, индивидуални рад, сензорне собе, групне терапије, излети, спортске активности, два оброка, превоз, само су неке од услуга које пружа 15 дневних центара за дјецу и омладину са сметњама и тешкоћама у развоју чији су оснивачи општине, истакнуто је на састанку који је организовала Заједница општина Црне Горе, којем су присуствовали и директори дневних центара за дјецу са сметњама и тешкоћама у развоју из Никшића, Цетиња, Бијелог Поља, Тивта и Будве и представници Министарства здравља, Фонда за здравствено осигурање и Министарства просвјете, науке и иновација.
Генерална секретарка Заједнице општина Црне Горе, Мишела Манојловић, истакла је да Заједница већ дужи период јавно заговара повећање учешћа државе у трошковима дневних центара због њихове све упитније самоодрживости.
Водећи бригу о једној од најрањивијих категорија својих грађана, општине су инвестирале милионске износе у изградњу и функционисање дневних центара у намјери да обезбиједе персонализован третман дјеце и младих са инвалидношћу, али и предах за њихове родитеље. Проблем финансирања тих установа траје дуго јер партиципација ресорног министарства не покрива ни четвртину њихових мјесечних трошкова. Имајући у виду да је већина општина органичених финансијских капацитета, ти трошкови представљају велико оптерећење за њихове буџете, тим прије што је социјална и дјечија заштита у примарној надлежности министарства, а не општина. Мултидисциплинарне услуге које се пружају у дневним центрима захтјевају јасан одговор државе на питање извора и начина финансирања јер ће оваквих и сличних услуга у будућности бити све више, истакла је Манојловић.
Директори дневних центара за дјецу са сметањама и тешкоћама у развоју сагласни су да је учешће државе недовољно за све оно што пружају својим корисницима. Прије свега, ту су трошкови за стручни кадар – физиотерапеуте, медицинске раднике, дефектологе, психологе, педагоге, логопеде, што су иначе дефицитарне професије. Указали су и да дневни центри и по том питању губе битку са просвјетним установама, јер, како се могло чути на састанку, логопед или психолог који ради у просвјетно-васпитним установама има већу плату, мање радно вријеме и дужи годишњи одмор од онога који ради у дневном центру. Поређења ради, један физиотерапеут у дневним центрима има и до 200 третмана у једном мјесецу. Поред тога, на састанку су истакнуте и легислативне препреке попут финансирања кадра који не спада у медицински кадар, као што су физиотерапеути, већ у помоћно медицинско особље, или питање зашто се рад у дневним центрима законски не препознаје у сврху полагања стручног испита у просвјети. Такође, услуге дневних центара се не односе само на дјецу, већ и на младе јер је, како се могло чути, просјек година 24.
Директори дневних центар упозоравају да се сваке године број корисника повећава, те сматрају да је питање раног препознавања и ране интервенције од великог значаја како би се на вријеме реаговало. Тренд у свијету, али и у Црној Гори је, нажалост, да се повећава број дјеце са аутизмом, што је питање са којим се суочавају и много развијеније државе од наше, а то су све нови изазови за дневне центре.
Са нивоа централне власти је поручено да куцају на отворена врата. Ипак, процес захтијева и измјену легислативе што дневни центри не могу да чекају. Због тога је на састанку закључено да се као хитна мјера разговара са министарством надлежним за социјално старање у циљу повећања партиципације у раду дневних центара, а да министарства здравља и просвјете, у складу са постојећом легислативом, сагледају могућности финансирања медицинског особља, дефектолога и логопеда у оквиру својих ресора. Како је почео рад на новом Закону о социјалној и дјечјој заштити, на састанку је истакнута потреба да се препознају норме којим би се системски ријешило ово питање.
Ово је иницијални састанак свих кључних актера који је оправдао своју намјену- у директној комуникацији детектовати изазове и кренути у рјешавање. Први кораци су направљени како би се обезбиједила континуирана подршка дјеци са сметњама у развоју и њиховим родитељима, уз све напоре које општине предузимају, саопштено је из Заједнице општина Црне Горе.
