У жупној цркви Св. Јеронима у Херцег Новом синоћ је представљан зборник радова „Свети Јероним кроз вјекове. Култ и споменици“. Зборник су уредили др. Емилио Марин и др. Катарина Хорват-Левај, а доноси прилоге 21 аутора на хрватском и француском језику, са сажецима на енглеском језику уз ликовни материјал.
Према ријечима уреднице, историчарке умјетности Катарине Хорват-Левај, Св. Јероним као преводилац Библије на латински језик, има непроцјењив значај за цјелокупну хришћанску вјеру, културу и умјетност.
-Уз духовну баштину њему су посвећена и бројна европска ремек дјела, архитетуре, скулптуре… Приказа Св. Јеронима прихватио се и сам Леонардо, а његово недовршено дјело „Св. Јероним у пустињи“, научно је обрађено у књизи а налази се и на корици самог дјела, казала је Хорват-Левај.
Историчарка умјетности, књижевна и ликовна критичарка, Жељка Чорак је истакла да без његовог превода Светог писма са грчког и хебрејског на латински, чиме га је приближио националним језицима, наша цивилизација и култура не би били оно што су данас.
-Св. Јероним је преводио Свето писмо 55 година. Бринуо је о избјеглицама, а посебно о школовању дјеце. Он је данас нама савременик по јакој интелектуалној скепси, код њега је све било драматично. Написао је реченицу која је вриједна кроз цијелу историју, посебно данас – „Ја се бојим свих сигруних ствари“. Оно што је била његова „напаст“, било је управо то, оно што интелектуалац по дефиницији јесте онај који тежи за вишком спознаје. Интелектулац никад није гледан као безгрешно биће, увијек се говори поштени интелектуалци, непоштени интелектуалци, хоћеш ли се подредити чистоти спознаје или ћеш се подвргнути идеологији ма каква она била. Јероним је изабрао љепоту и истину, али на раскрнсици свега тога, прошао је његов живот у тим борбама и можда је управо Леонардова слика духовни аутопортрет човјека који се мучи, објашњава Чорак.
Како је казала историчарка умјетности Сања Цветнић, зборник радова је написао 21 аутор, а Свето писмо је превео само један човјек – Св. Јероним.
-Сва апостолска дјела, посланице, оба завјета и сама та чињеница би била довољна за вјечни спомен у хришћанском свијету, нагласила је Цветнић.
О зборнику радова „Свети Јероним кроз вјекове. Култ и споменици“ причали су и историчар умјетности Радослав Томић, дон Роберт Тонсати, а присутнима су се обратио и дон Синиша Јозић. Организатори су Которска бискупија – жупа Св. Јеронима у Херцег Новом и Институт за Повијест умјетности.
