Зеленика је било мјесто гдје је 1966. године формиран ансамбл Бокељи. Чувајући и његујући традицију, Зеленика ће добити спомен плочу и меморијалну клупу у част ансамбла Бокељи, а окруживаће их осам олеандера. Финансијер и организатор је мјештанин Илија Вуксановић, а идејни покретач за дио овог пројекта је мјештанка Наталија Преочанин Самарџић.
Свечаност ће бити приређена у суботу, 13. августа, у 20:00 сати, на зеленичкој риви, а мали меморијални комплекс отвориће једини живи члан ансамбла Бокељи Лазар Сеферовић.
У наставку програма биће приређена модна ревија Ане Ковачевић под називом Зеленичка сторија, а потом ће Зеленичко вече наставити Егзодуси.
Ансамбл Бокељи основан је у јулу 1966. године у Зеленици. Одржао је више од 1 200 концерата и наступа на телевизији и радију, фестивалима и разним манифестацијама. Посебно запажени наступи били су у концертној дворани Чајковски у Москви, у Југословенском драмском позоришту у Београду, на фестивалу Пјесма Медитерана у Будви, као и гостовања у Њемачкој, Холандији, Данској, Белгији, Албанији и Русији.
Ансамбл је наступао на Еуровизији и Интервизији. За ТВ су снимили 19 самосталних емисија и четири ТВ серије. Снимили су три long play-a и двије сингл плоче, те више аудио касета и ЦД-а. Више пута приредили су концерте Јосипу Брозу Титу, а пјевали су и данској краљици Маргарет II.
„Бокељи“ су више пута учествовали на Фестивалу најбољих аматера Југославије и Фестивалу хорова у Нишу, а остварили су и три наступа на Свјетском туристичком сајму у Берлину. Ансамбл је добитник Октобарске награде Херцег Новог и бројних других признања за његовање изворног бокешког и црногорског мелоса, као и за компоноване пјесме посвећене завичају, граду Херцег Новом и мјесту Зеленици (Има један град на мору, Зеленичке тихе вале,…).
Најдуже су наступали у саставу: Драган Ракић (1.тенор, водитељ клапе), Здравко Вуксановић (2.тенор), Душко Сеферовић (2. тенор), Неђељко Лучић (баритон), Мато Вучетић (баритон), Лазар Сеферовић (бас), Миливој Перушковић (бас), Станко Мацура (бас).
Болест и смрт водитеља Драгана Ракића 1996. године зауставили су даљи успон ансамбла, који је наступао још до 2001. године, а затим престао да постоји.
Успомена на 35 година успјешног дјеловања Бокеља остала је у записана у монографији коју су браћа Душко и Лазар Сеферовић издали под насловом БОКЕШКА САГА О АНСАМБЛУ БОКЕЉИ.
